Ko se oseća tužno i bezvoljno odmah da ide u Vlasotince! Osim što će se stalno i mnogo smejati, uživaće u odličnom vinu i kupanju na reci Vlasini, a samo tamo videće divan vodopad nazvan Čarobna dolina. A i ovo simpatično mesto veseljaka, što čuči na jugoistoku Srbije, baš je takvo – čarobno.
Naravno da ne rešava probleme, ali čini da danima po povratku imate osmeh na licu. Opština vinogradara, vinara, neimara, vrednih i šaljivih ljudi, više puta je bila nepresušna inspiracija za stvaranje kultnih, neizmerno duhovitih serija i likova, poput legendarnog Šurde (“Vruć vetar”) i Đoše (“Porodično blago”). Izraženom smislu za humor, posebnu draž daje specifičan “dijalekat” (tako meštani kažu). Samo u Vlasotincu možete videti jedinstvenu zbirku Stare srpske grafike sa verskim motivima, poklon akademskog slikara Miodraga Nagornija, kao i mnoga velelepna zdanja koja svedoče o razvoju trgovine, industrije i graditeljstva.
Toplim danima, Vlasotinčani i turisti najviše vole da se rashlađuju kupanjem u gradskom jezeru, nastalom akumulacijom Vlasine, gde je njihov ponos sportsko-rekreativni centar sa raznim sadržajima. Vlasotince je priroda bogato nagradila brojnim stazama, a nekima posetioce mogu voditi mikološko i ekološko društvo te ih upoznati s lekovitim biljem, šumskim plodovima i gljivama. Mala napomena – ako pomislite da vas meštani “rendgenski” gledaju, ne grešite, ali ne zamerite im, takvi su. Odmah uoče svakog novog pa krenu da se interesuju ko je i odakle je. Možda napadno radoznali, ali svakako dobronamerni i gostoprimljivi domaćini. I veoma pričljivi, naročito na temu “Vlasotince, nekad i sad”.
– Ako želite da upoznate vesele i iskrene ljude, prave ljubitelje vina, dođite kod nas u Vlasotince da prošetate stazom graditeljskog nasleđa, prođete vinskim putem uz šaljive priče, da se kupate u Vlasini i uživate u netaknutoj prirodi, a mi ćemo se potruditi da uvek poželite da se vratite – poručuju iz TOO Vlasotince.
Ovan za crkvu
Crkva sošestvija svetog duha, najznačajniji sakralni objekat u opštini, podignut je 1858. na ruševinama stare crkve. Živopisana je 1894, a freske su poklon lokalnih trgovaca i zanatlija. Priča se da su Vlasotičani turskoj vlasti oterali na poklon velikog ovna ukrašenog cvećem kako bi je odobrovoljili za izgradnju ove crkve.
Vinski bal i ukus juga
Od 1960. održava se Vinski bal na kojem se izlažu vina i tradicionalna jela uz takmičenja u ispijanju špricera, za najboljeg vinogradara, najboljeg karikaturistu i pesnika na temu vina i grožđa i plivanje za vinsko burence, a održava se i izbor za Boginju vina. Veoma posećen je i festival hrane i pića, “Ukusi juga” (zimnice, mesne i mlečne prerađevine, peciva, rakije, piva, sokovi…).
Stari mlin
Spomenik tradicionalne arhitekture, stari mlin Popovića na Vlasini, sagrađen 1895, predstavlja zaštitni znak Vlasotinca i nalazi se odmah pored jezera. Mlin, jedan od najstarijih na jugu koji su još u funkciji, najstariji je i najpoznatiji industrijski objekat u kraju.
Svetilište
Spomen-park Staro groblje ili Svetilište kako ga je nazvao njegov projektant arhitekta Bogdan Bogdanović postavljeno je na najvišoj tački u gradu, tako da se vidi iz svih delova grada. U blizini ovog spomen-parka je restoran “Vruć vetar”, a park ima pogled na gradsko jezero.
Gigina kuća
Imućni vlasotinački trgovac Stojan Stojiljković Giga podigao je 1850. kuću u orijentalno-balkanskom stilu u kojoj je danas smeštena Narodna biblioteka “Desanka Maksimović” sa velikim fondom knjiga i zavičajnim odeljenjem.
Spomenici borcima
Spomenik palim borcima za slobodu i ujedinjenje (1809-1918), izgrađen 1932, sa česmama u vidu lavljih glava i školjkama za odvod vode, nalazi se na glavnom gradskom trgu. Projektant je ruski carski arhitekta Nikolaj Krasnov. Da se ne zaboravi NATO agresija na našu zemlju, podigli su spomenik žrtvama palim za slobodu i čast otadžbine od 1990. do 1999.
Tursko-zavičajno
Turska kula, izgrađena na temeljima rimskog kastela u drugoj polovini XVIII veka, jedini je očuvan spomenik iz doba Turaka. Objekat je nekada služio kao turska upravna zgrada, a danas je u njoj smešten zavičajni muzej u kome se nalazi jedinstvena zbirka Stare srpske grafike.
Kako stići ?
Koordinate: 42°57’48” SGŠ 22°7’43” IGD
Granični prelaz Strezimirovci (Bugarska) – Vlasotince oko 100 km
Horgoš – Vlasotince 490 km
Beograd – Vlasotince 275 km
impresivno nastavite sa promocijom srbije i diaspora oce da je upozna