Vlaški sabor u Manastirici

U selu Manastirica kod Petrovca na Mlavi održan je 6. Balkanski festival vlaške kulture i tradicije.

Program je posvećen nematerijalnom vlaškom nasleđu, prikazivanju običaja kroz najlepše pesme i igre, pripremanje tradicionalnih jela, predstavljanje rukotvorina, a organizovan je i izbor najlepše Vlajne.

Pred velikim brojem gostiju nastupilo je devet folklornih udruženja iz Istočne Srbije, i to: domaćin KUD „Janko Janković Turku“, KUD Podgorac – Timok iz Podgorca, KUD Polet iz Metovnice, KUD Lozovica iz Gornjane, KUD „Branislav Nušić“ iz Šarbanovca, KUD „Paulj Matejić“ iz Melnice, KUD „Velimir Markićević“ iz Majdanpeka, KUD Leskovo iz Leskova i KUD „Braća Trajić“ iz Starčeva, kao i poznati zdravičar Vlasta Bačilović iz Oštrelja, vlaški vokalni solista dr Saša Dražilović iz Sene kod Kučeva, harmonikaši Nikola Trailović i Novak Milosavljević, violinisti Jovan Nikolić i bračni par Aleksandra i Bojan Perić. Pre nego što su ušli u salu folkloraši su zajedno zaigrali kolo u centru sela, a potom je na bini svaki ansambl pokazao svoje umeće.

Organizatori manifestacije su Mesna zajednica Manastirica, KUD „Jovica Janković Turku“ i Pokret vlaškog ujedinjenja, u saradnji sa Kulturno-prosvetnim centrom Petrovac na Mlavi, a pokrovitelji opština Petrovac na Mlavi i Nacionalni savet Vlaha.

Slobodan Perić je predsednik Pokreta vlaškog ujedinjenja, predsednik vlaške stranke Most i jedan od glavnih organizatora ove manifestacije za koju kaže da je nastala sa željom da se upoznaju Vlasi iz svih delova Balkana.

Da se vrati dijaspora

– Evo već šesti put organizujemo Balkanski festival vlaške kulture i tradicije. Festival je osnovan kako bi Vlasi iz Srbije i susednih zemalja uporedili običaje, kakve su im sličnosti, koje su različitosti, da se malo bolje upoznamo i taj naš etnos podignemo na viši nivo. Prethodnih godina smo imali goste iz Rumunije, Bugarske, Grčke, Albanije i sada je trebalo da dođu iz Rumunije, Bugarske, ali su bili sprečeni u poslednjem trenutku. Sledeće godine ćemo pokušati da obezbedimo nekoliko folklornih grupa iz inostranstva jer želimo stvarno da upoznamo Vlahe sa cele teritorije Balkana – kaže za „Vesti“ Perić.

On je rodom baš iz Manastirice i navodi da, prema procenama, u Srbiji trenutno živi oko 350.000 Vlaha.

– Međutim, puno njih se ne izjašnjava tako. Trudićemo se da se svi ti Vlasi jednoga dana sa ponosom izjasne da pripadaju našem etnosu. Šta će nama ove velike kuće ako niko neće da živi u njima. To su napravili ljudi koji 40-ak godina rade u inostranstvu i sve pare su uložili u njih. Jednoga dana će doći drugi neki narod ako mi nestajemo sa ovoga prostora. Mi se borimo da se ljudi ne isele i pokušavamo da vratimo neke iz inostranstva, da investiraju u naše krajeve. Istočna Srbija može da bude kao Švajcarska, ima velike mogućnosti za razvoj poljoprivrede, turizma i kapital koji naši imaju u inostranstvu. Znači, ne treba sada tražiti Italijana da dođe da uloži pare, to mogu naši ljudi, i da vrate svoju decu u Srbiju. San svih nas je da se naši ljudi vrate jednog dana iz inostranstva – ističe Slobodan Perić.

On je zahvalio svim udruženjima i pojedincima koji su učestvovali i predstavnicima iz Opštine Petrovac na Mlavi na saradnji.

Lepo druženje

Proizvode domaće radinosti izložile su članice Udruženja žena Manastiričanke.

– Naše udruženje je formirano ove godine i danas po prvi put izlažemo naše proizvode. Mesna zajednica nam je dodelila prostoriju u Domu kulture koja treba da se uredi i za početak imamo 20 žena članova u našem udruženju. Danas prezentujemo slatka i slana stara jela, gde ćemo nešto i prodati i tako za početak zaraditi nešto – kaže Dragica Jovanović, predsednik Udruženja žena Manastiričanke.

Kulturno-umetničko društvo „Velimir Markićević“ iz Majdanpeka godinama učestvuje na festivalu.

– Stari smo gosti ovde u Manastirici i učestvujemo već peti put zaredom. Igramo dve koreografije „Igre iz Leskovca“ i „Vlaške igre iz Homolja“. Veoma smo lepo prihvaćeni od strane domaćina i hvala im za divnu dobrodošlicu – izjavio je Nikola Vunturišević, predsednik KUD „Velimir Markićević“ iz Majdanpeka.

Svetomir Anić, predsednik KUD Polet iz Metovnice, takođe ističe gostoprimstvo u Manastirici.

– Domaćini su nas pozvali na festival i veoma lepo nas ugostili i hvala im na lepom druženju. Naše udruženje postoji od 1961. godine, nastupamo sa omladinskom i seniorskom folklornom grupom koje izvode splet vlaških igara. Aktivno učestvujemo u našoj opštini na Susretima sela – kaže Anić.

Najlepše Vlajne

Kao i prethodnih godina na ovoj manifestaciji organizovan je i izbor najlepše Vlajne, a tu laskavu titulu ponela je Sofija Mihajlović iz Starčeva, prva pratilja je Sabrina Štirbanović iz Gornjana, a druga pratilja bila je Anđela Raduljesković iz Metovnice. Za mis fotogeničnosti izabrana je Adrijana Čovrtanović iz Gornjana, a mis šarma je Martina Martinović iz Majdanpeka.

Pasulj za 300 ljudi

Marija Vučilović iz Manastirice je kuvala pasulj.

– Danas smo kuvali pasulj za oko 300 ljudi, sinoć smo stavili pasulj u vodu, odstojao je u njoj preko noći, a kuvao se nekih dva i po sata. Za kuvanje pasulja nema specijalnog recepta. Potrebni su crni luk, slanina, suva rebra, kobasice i to je to što daje harmoniju ukusa. A proces kuvanja je sledeći: dinstaju se pasulj, suva slanina i suva rebra, kobasice, začini, na kraju ide zaprška i to je to – kaže Marija, koja je u Požarevcu završila Ekonomsko-trgovačku školu.

I Turci su jeli žmare

Deo festivala posvećen je spremanju jela žmare ili žumijar, ritualnog i svakodnevnog jela od ovčjeg mesa, praziluka i kukuruznog brašna. Recept za žmare je autentičan, a jelo je čuveni specijalitet vlaške kuhinje. Ovo jelo je jedno od najstarijih ikada zapisanih i karakteristično je jer se priprema samo u selima na području Homoljskih planina. Smatra se da je recept star više stotina godina, a jelo je karakteristično za vlašku kuhinju. Najčešće se priprema u selima u okolini Petrovca na Mlavi. Vlasi ovaj svoj specijalitet zovu žumijare. U selu Kladurovo, nadomak Petrovca na Mlavi, održava se tradicionalno takmičenje u kuvanju žmara – Žumarijada.

U Manastiricu je upravo iz Kladurova stigao Miladin Sulimanović, majstor za pripremanje žmare.

– Bavim se kuvanjem tradicionalne vlaške hrane. Žmare je jelo koga nema nigde na kugli zemaljskoj, sem ovde u tri-četiri vlaška sela u opštini Petrovac na Mlavi. Niko ne zna od kada postoji ovo jelo, pravljeno je i pre dolaska Turaka. Kada su Turci došli u Srbiju, naišli su na svadbu, pojeli su žmare i cela svadba je ostala gladna. Nekada se pravila zaprška sa lojem, ali od kada su došli Turci zaprška se pravila sa svinjskom mašću, kako ne bi oni jeli. Tako je bilo tada i ostalo je sve do dan-danas da mast ide u zapršku. Danas koristimo kukuruzno brašno za pravljenje žmare, a naši preci su koristili brašno od hrastovog žira, jer je kukuruz kasnije stigao u Evropu, negde u 17. veku. Najbolji kukuruz od koga se melje brašno zove se tvrdunac. Za pravljenje žmare treba nam ovca od 80 kilograma, 30 kilograma praziluka i po potrebi kukuruzno brašno isključivo od sorte tvrdunac. Potrebno je 18 sati da se to sve spremi. Prvo se osam sati kuva meso, krtina zajedno sa koskama, normalno bez glave i utrobe, onda se odvoje kosti od mesa i sve to tri čoveka čerupa i usitni kao kosa na glavi. Onda se kuva još oko tri sada dok se ne dobije gusta masa i servira toplo da se jede – detaljno objašnjava Miladin, specijalista za pravljenje žmare.

Osvajao nagrade

Zapažen nastup imao je talentovani violinista Jovan Nikolić iz Tribroda.

– Imam 17 godina i prošle godine sam osvojio ovde prvo mesto za najboljeg solistu. Nastupao sam i na Festivalu vlaške muzike Gergina u Negotinu i na Carevčevim danima u Velikom Gradištu. Inače, moj učitelj je Željko Čikarević iz Neresnice – izjavio je Jovan.

Pesma u srcu

Dr Saša Dražilović iz Sene kod Kučeva peva od četvrte godine života.

– Volim da nastupam na kulturnim manifestacijama, pesma mi je u srcu i volim da pevam. Tako da kada učestvujem ja se vratim malo u mladalačko vreme. To je meni lepo i dobro je i mlade generacije usmeriti u ovakve stvari, bilo da je to folklor ili pesma. Nastupao sam svuda na Susretima sela, nastupao sam i na Gergini u Negotinu, više puta sam nastupao i pobeđivao u Boru, i tako. Idem svuda gde me zovu – izjavio je dr Saša Dražilović iz Sene kod Kučeva.

Odrasta uz hamoniku

Novak Milosavljević, mladi harmonikaš iz sela Lopušnik kod Petrovca na Mlavi, nam je pričao o svojim uzorima.

– Imam 15 godina, a harmoniku sviram od šeste godine i učim kod maestra Miodraga Mikice Nikolića. Završio sam nižu muzičku školu i upisao sam višu, ali sam upisao smer dizajn zvuka, nisam hteo harmoniku jer nisam nešto vezan za klasičnu muziku. Od vlaških harmonikaša obožavam pokojnog Slobodana Božinovića, a od srpskih Ljubišu Pavkovića i takođe pokojnog Tomicu Miljića – kaže Novak.