Vladimir Vlada Stanojević važio je za jednog od omiljenih voditelja na ovim prostorima, a devojke nisu mogle da odole njegovom šarmu i lepom izgledu. Ipak, 2015. godine u javnosti je odjeknula informacija da ga je tadašnja devojka Ana Marija Žujović prijavila za nasilje. Od tog trenutka se njegov život u potpunosti menja, a tužilaštvo je protiv njega podiglo optužnicu.
Nakon izvesnog vremena pakuje kofere i odlazi u Ameriku, tačnije u Las Vegas gde i danas živi. U domaćim medijima se nije oglašavao sve do sada, kada je ispričao šta se tačno desilo kobnog dana kada su u medijima osvanule fotografije njegove devojke u modricama, ali i kako sad teče njegov život u Americi. Nije demantovao niti potvrdio razne priče koje su objavljene o njemu, sve do sada, šest godina nakon medijske tišine.
Godinama se nisi oglašavao u domaćim medijima, a svašta se pisalo o tebi. Zašto nikada ništa nisi demantovao?
– Iskreno, ne vidim razlog zašto bih demantovao bilo šta što piše u pojedinim medijima. Prvo, to neće pomoći da se takve netačne informacije i dalje objavljuju. Drugo, dok nisam u Srbiji, ne mogu pravno da utičem na objave, tj. pravni postupak ne može da se dovrši ukoliko nisam lično prisutan. A treće, imam toliko obaveza oko porodice i posla da mi gubljenje vremena oko toga zaista nije potrebno. Kada budem rešio svoj status u Americi i kada budem bio u mogućnosti da putujem, to bi možda i imalo smisla, ali ovako baš i ne.
Slučaj iz 2015. godine sa tvojom bivšom devojkom i optužbama za nasilje i dalje je tema domaće javnosti. Kakav je sada status tog slučaja?
– Slučaj postoji i čeka se završetak mog procesa za dobijanje američkih papira da bih došao i to rešio. Sve ostalo što se dodaje na to, poput navodnih poternica, hapšenja na aerodromu, deo je novinarskog posla i s jedne strane to i razumem, bio sam u tom poslu. Ako to prodaje novine ili će dobiti par klikova više ako objave takve stvari, umesto istine, okej, neka ih. Zato se i ne oglašavam po tom pitanju, doći ću i onda ćemo sve pravno rešiti. Mislim da sam prva osoba na svetu koja je “pobegla” posle godinu i po dana od nekog incidenta. Naravno da je to glupost, ali priznaćeš da to mnogo ekskluzivnije zvuči od “Otišao u Ameriku na odmor, ali našao odličan posao, odlučio da ostane i čeka da dobije papire da bi se vratio”. Imigracioni proces je malo duži sada nego ranije, ali sam pri kraju. Tako da se vidimo uskoro u Srbiji, ako Bog da.
Da li si se za sve ovo vreme čuo sa Ana Marijom, jeste li nekad pokušali da rešite nesuglasice otkako si otišao iz zemlje?
– Ne, nismo se čuli. Prekinuli smo svaki kontakt još u Srbiji. Nema tu nesuglasica, tu je sve jasno, samo je razlika u čiju ćete priču poverovati. Iskreno, jedva čekam da sve to završim, jer se vuče već duže vreme.
Šta je onda bio razlog tvog odlaska iz Srbije?
– Razlog odlaska je bio privatne prirode, ali razlog za ostanak je privatne i poslovne prirode. U Americi imam prijatelja koji u Las Vegasu živi sa svojom devojkom već duže vreme. Pozivao me je da dođem na odmor još nekoliko godina unazad. Bio sam tada prezauzet, ali sam uvek to imao kao otvorenu opciju, jer me je Amerika oduvek privlačila i želeo sam da dođem, da se odmorim, upoznam zemlju, usavršim jezik i ko zna, možda i ostanem da radim i živim ovde. Tako je na kraju i bilo. Ja razumem i zašto me to pitaš i tačno je da su se mnoga dešavanja podudarila sa mojim odlaskom, ali to je cela istina. I ne kajem se, sjajno sam se snašao i u svim aspektima mnogo bolje i kvalitetnije živim ovde.
Da li si u međuvremenu dolazio u Srbiju? Šta ti najviše nedostaje?
– Nisam nažalost, ali nadam se da uskoro dolazim, čim rešim ove imigracione stvari. Obišao sam celu Ameriku za to vreme, a i živim u najinteresantnijem gradu ovde. Porodica i prijatelji mi najviše nedostaju. Sada imam svoju porodicu ovde, pa sam ulaskom u tu životnu fazu postao prilično odgovorniji prema svemu – poslu, zdravlju, finansijama… Ali, to valjda i dolazi sa godinama. Od ostalih stvari, ništa ne može da zameni domaću hranu, toplinu naših ljudi i lepotu naših devojaka. Osim moje supruge, ona može da zameni ovo poslednje.
Pisalo se u domaćim medijima kako se provodiš u Americi, menjaš devojke. Kakav je zapravo bio i jeste tvoj život tamo sve ovo vreme?
– Eh da se samo to pisalo. Ovde sam već skoro šest godina i od dolaska do danas, prošao sam nekoliko faza. Od upoznavanja zemlje i sistema, ljudi, preko prilagođavanja na sve to i naravno uživanju u životu koji ti pruža vredan i predan rad u zemlji kakva je Amerika. Na početku sam se bavio poslom koji podrazumeva rad u noćnim klubovima i organizovanju zabave u Las Vegasu generalno. Ovaj grad je savršen za ljude koji su dobri u poslu hostinga. Tu sam sebe našao i odmah sam bio sjajno prihvaćen, ostvario sam bezbroj kontakata sa ljudima iz čitavog sveta, svih mogućih profesija, koji dolaze u Vegas poslovno ili privatno. To je veoma zabavan, naporan, ali i vrlo isplativ posao ako ste dobri u tome. Ipak, prošle godine, kada je virus zatvorio čitav grad i industriju zabave, otvorio sam kompaniju koja se bavi transportom i mogu da kažem da sam napravio najbolji potez u životu, u smislu da sam svoj gazda, da sam češće kod kuće nego ranije, da je posao veoma isplativ i da sam za samo godinu dana napredovao više nego nekoliko godina unazad.
Ono što je takođe privuklo pažnju javnosti ovde je i to da si se oženio. Kako te tretira bračni život?
– Da, oženio sam se pre dve godine i ako dodam posao kojim se bavim, to su dve najbolje odluke koje sam u životu doneo. Ne pričam puno o privatnim stvarima, tj. detaljima iz privatnog života, iako je ranije svima bio “na izvol’te”. Živimo lep, miran život, uživamo u svakom trenutku i stvaramo zajedno.
Poslednja informacija koja se pojavila na ovdašnjim portalima je da uživaš u roditeljstvu. Tačnije, da tvoja supruga ima ćerku iz prethodne veze sa kojom si ti blizak i prihvatio si je kao svoje dete. Da li je to tačno?
– Svako dete i zaslužuje da bude tako prihvaćeno. Da, nas troje smo jedna mala srećna porodica, a čim se završe ovi imigracioni procesi, nadam se da neće biti više mala.
Pošto to nije poznato, da li si se ti ostvario u ulozi oca ili planiraš to?
– Nisam još uvek, jer je to ipak ogroman korak, koji zahteva određenu sigurnost. Kao što možeš da primetiš, sve je manje-više povezano sa ovim imigracionim procesom, pa kada se to reši, radićemo na proširenju porodice.
Da li ti nedostaje voditeljski posao? Bio si jedan od omiljenih na ovim prostorima.
– Da, nedostaje mi i to najviše zbog toga što sam bio dobar u tome i što sam zaista uživao u tom poslu. Ipak, život me je poslao na drugu stranu, koja mi je takođe donela uspeh, ali i mnogo više finansijske koristi. Kada ste u dvadesetim, taj posao je sjajan, super sam se provodio, ali kasnije vam neke druge stvari postaju prioritet i te druge stvari sam pronašao u poslu kojim se sada bavim. Ipak, voditeljstvo, televizija i mediji generalno će mi biti uvek velika ljubav.
Je l’ pratiš uopšte šta se dešava kod nas na javnoj sceni?
– Naravno, pratim sve kada imam vremena, od vesti do zabavnih emisija i rijalitija. Sada je mnogo lakše da budeš u toku sa dešavanjima u tvojoj zemlji, ma gde živeo. I iskren da budem, s obzirom na to da pratim i politiku i zabavu, mislim da “Zadruga” i “Zvezde Granda” mogu pre da pomire čitav region od svih političara zajedno.
Da li si sa nekim kolegama ili poznatim ličnostima ostao u kontaktu?
– Sa svima sa kojima sam bio u kontaktu dok sam živeo u Srbiji, komuniciram i sada. Sa mojom dragom ekipom iz kancelarije TV Pink, kolegama, a sa nekima se i vidim kada dođu u Ameriku. Pre svega mislim na pevače kada dođu na američku turneju. Video sam se sa Acom Pejovićem, Saletom Kovačevićem, Cvijom, Stojanom, Selmom… To su sve neki dragi ljudi sa kojima imam sjajan privatni odnos. Sinana sam nažalost poslednji put video kada je imao koncert u Vegasu pre nekoliko godina. Džeja takođe.
Ko te je razočarao, ako takav postoji?
– Što se kaže “Niko me nije toliko očarao, da bi me razočarao”. Veoma je bitno da znaš ko su ti iskreni prijatelji, a poznanike ćeš naravno uvek imati, ali ne očekuj Bog zna šta od njih. Ja sam takav da ni od koga ništa ne očekujem, niti tražim bilo šta u životu besplatno. Oslanjam se na svoj rad, trud i pomažem kome god mogu. Ako tako funkcionišeš, nema glavobolje, a ni razočarenja. Tačno je da se u mom životu mnogo nekih ljudi nakupilo oko mene, ali drago mi je da sam imao priliku da ih “profiltriram” i na taj način u mom okruženju ostali su oni najkvalitetniji, mada u mom slučaju, došlo je još mnogo više od onih koji su “otpali”.
Za kraj, da li se kaješ zbog nečega ili misliš da se sve u tvom životu dešavalo sa razlogom?
– Ne u mom, već u svačijem životu se stvari dešavaju sa razlogom. Život te uči, disciplinuje i gura napred, iako to u teškim trenucima ne deluje tako. Ja sam prilično prilagodljiv, vredan, radan i da me baciš na Mars, i tamo bih našao nešto u čemu bih bio uspešan i stvorio bih svoju sreću. I ne samo sebi, već i svima oko sebe. Čitavog života sam delio sve svoje sa ljudima oko sebe, jer jednostavno uživam u tome da vidim da su meni dragi ljudi srećni i zadovoljni i da je to tako mojom zaslugom ili nekom pomoći. A da li se kajem zbog nečega? Ne. Život svakog na kraju postavi na mesto gde zaslužuje da bude.
