"Cilj ove akcione Povelje jeste da se Ukrajina već sada jasno identifikuje, odnosno da se utvrde njeni strateški prioriteti i zadovolje njene aspiracije ka punoj integraciji u evro-atlantske bezbednosne strukure, te da, istovremeno, postavimo strateški okvir za postojeću i buduću kooperaciju između NATO i Ukrajine."
Crno na belo. Sve napisano još 2002. u takozvanoj Povelji NATO-a za uspostavljanje antiruske Ukrajine koja će da obavi, ili bar olakša, posao Zapada u toku prve faze novog hladnog rata; da bi se zatim sve razvilo u konkvistu širih dimenzija – sve do Podmoskovlja.
Lepo. Puna, dakle, integracija Ukrajine u amero-atlantske imperijalne strukture i sve nam je to rečeno i napisano – još tada, pre deceniju i više.
Sve to nije imperijalna megalomanija, niti projekt okupacije celog evroazijskog prostora iako je još tada i teorijski sve razrađeno u čuvenom "Američkom stoleću" Zbignjeva Bžežinskog, dok je još bio u vrhu američke administracije. Nije, dakle, agresija nego je "humanitarni altruizam" u službi plemenitog širenja američke i EU demokratije.
Kako to sve izgleda u živoj praksi ovih dana videli smo kada je opskurna gospođa iz Stejt departmenta Viktorija Nuland usred Kijeva (šta će ona tamo u vreme nacističkog puča?) priznala da su "humanisti" Stejt departmenta već tada bili ubacili u Ukrajinu pet milijardi dolara da bi naoružali tamošnje naciste iz Desnog sektora i oborili demokratski izabranu vlast u Kijevu.
Gde god udari amero-atlantski altruizam i humanizam tu – već viđeno – trava više ne raste. Bacite pogled na Avganistan, Irak, Siriju, Libiju – sve u ruševinama i versko-sektovnom krvoproliću… A sve je to isprovocirano bi se, na kraju, stiglo do Podmoskovlja kako je, uostalom, već detaljno – i još jednom crno na belo – ispisano u neokonzervativnoj doktrini američkog lešinara Pola Volfovica o demonizaciji, pa zatim jeljcinizaciji Rusije do poniženja i bespomoćnosti.
A onda im se neplanirano dogodio Vladmir Grozni.
U tom geostrateškom kontekstu, tragična sudbina malezijskog putničkog aviona iznad istočne Ukrajine nema veze sa Rusijom. Niti je Vladimir Grozni imao konja u toj trci.
U međuvremenu, amero-atlantsko trkaće grlo u Kijevu Petro Porošenko uvalio se u blato takozvanih zločina protiv čovečnosti, a uzurpator Nobelove nagrade za mir ni da bekne o nekakvom međunarodnom krivičnom sudu za zločine nad ruskim stanovnicima u istočnoj Ukrajini. Umesto toga, nobelovac mlati praznu slamu nekakvih novih sankcija, mada Briselijancima koje proziva da se priključe nije do novog guranja slamčice u nos ruskom medvedu – u pitanju je ruski gas na kome se greju.
Uz sve to, niko živ s obe strane Atlantika ne zna kakav je sledeći potez Vladimr Grozni kovertirao.
Svejedno. Putin je, od Vašingtona do Londona, već proglašen za zločinca; dok još nisu pokupljeni i pobrojani leševi tih nesretnika Putin je oborio avion. Ako baš nije on lično potegao okidač, jesu njegovi u Ukrajini. Ako, nekim čudom, nisu njegovi jeste njegova raketa… Svi samo ne oni kojima je bilo u interesu da ga obore.
Kao da se niko više ne seća američkog projekta "Nortsvud" gde je do detalja bilo isplanirano kako da se obori putnički avion – pa makar bio i američki – a optuže Kubanci.
I kao da isti takav mentalitet ne živi i danas u Vašingtonu i kao da nije u stanju da žrtvuje trista ljudi – među njima i nekoliko Amerikanaca – samo da bi optužio Vladimira Groznog.
