“Nadu mi daje što vidim da imam s kim”, kaže o stanju crkve u Nemačkoj episkop Grigorije. On je za Dojče vele govorio o uvođenju službi na nemačkom, problemu Kosova i razlozima što se sve više Srba iseljava u Nemačku.
– Postojala je priča o planu ‘razgraničenja’, nikad se ništa nije jasno reklo, pa ne znam ni da li taj plan postoji – kaže o kosovskom problemu vladika Grigorije. „Glupa je ta teza da ćemo, kada se razgraničimo, živeti dobro jedni pored drugih. Ne, mi ne možemo da živimo jedni pored drugih. I kad se razgraničimo živećemo jedni sa drugima. Prvi sused je uvek učesnik u našem životu.“
Episkop Diseldorfa i cele Nemačke je rekao da crkva ima „jasan i nedvosmislen stav o Kosovu i Metohiji“. „Ljudi tamo moraju biti zaštićeni i, bez obzira što neko ovako ili onako tumači kosovski zavet, taj zavet shvatam samo kao to da čovek treba da štiti drugog čoveka.“
Ove godine se obeležava pedeset godina eparhije na čijem je čelu od prošle godine vladika Grigorije. On je ponovio da je zatekao haotično stanje, posebno u pogledu finansija. Srpska pravoslavna crkva – za razliku od ruske, grčke ili rumunske – u Nemačkoj nema status „društva kapitala javnog prava“ već običnog udruženja.
„Nema permanentnog finansiranja, nego se živi od priloga naroda“, kaže on. „S druge strane, ne možemo zaposliti sveštenika u Nemačkoj kao što možemo u Srbiji, bez plate i osiguranja. To je stvari komplikovalo kod mojih prethodnika koji su prenosili način rada iz Srbije ovde, a to nije moguće. Zato je došlo do gubljenja tla pod nogama.“
Vladika je uveren da će, kada eparhija sanira sve probleme, dobiti taj željeni status u Nemačkoj. „Nadu mi daje što vidim da imam s kim. Postoji narod, postoje dobri sveštenici, ubuduće možemo imati još bolje sveštenike, bolje obrazovane, spremnije da govore i nemački i srpski, da uče i znaju teologiju.“
Dolaskom Grigorija na čelo eparhije se službe sve više održavaju na nemačkom jeziku.
– Živimo u zemlji u kojoj je nemački glavni jezik. Mi već imamo četiri generacije ljudi ovde. Ali to dolazi najviše zbog toga što naša deca govore nemački kao osnovni jezik. A oni su nam najvažniji, oni su budućnost ove crkve i budućnost našeg postojanja ovde i uopšte – navodi Grigorije.
Grigorije službu na nemačkom vidi kao veliku šansu i da se srpska crkva približi drugim pravoslavcima i hrišćanima.
– Mi na Balkanu imamo istu zemlju kao u Nemačkoj – iste planine, reke i jezera, možda nemamo baš takve puteve mada vidim da se grade i putevi. Imamo čak i zakone, ali ih ne sprovodimo – rekao je Grigorije, citirajući jednog vernika u Nemačkoj koji mu je rekao: „Nekad su ljudi išli trbuhom za kruhom, a danas idu mozgom za dostojanstvom.“
Ljudi koji se sele u Nemačku „nose svoj zavičaj u srcu, ali pokušavaju da i ovde budu dobri građani, da budu dobri ljudi i da budu, što je za mene kao sveštenika posebno važno, da budu hrišćani u pravom smislu te reči”, zaključio je episkop Diseldorfa i cele Nemačke Grigorije.
