Republika Srpska dobila je u sredu kasno naveče novu vladu na čijem čelu se nalazi dosadašnji premijer Radovan Višković koji je najavio ozbiljnije reformske iskorake u svim oblastima, što je izazvalo negodovanje pa i podsmeh opozicije iz čijih redova je nova izvršna vlast nazvana “tamnom vladom”.
Ministre u vladi koja je, prema ranijim najavama, “oročena” na dve godine pa će je na pola mandata zameniti novi sastav, osim najjače partije u Srpskoj, SNSD-a, dali su i Socijalistička partija, Ujedinjena Srpska, DEMOS, Narodna partija Srpske, ali i deo bošnjačke koalicije u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Za izbor premijera i ministara glasao je 51 poslanik, od potrebnih 42, s tim da poslanici koji su bili kandidati za ministre nisu mogli da glasaju. Ovo praktično znači da su izbor nove vlade podržali i DNS i SPS koji su u ovogodišnju izbornu kampanju u Srpskoj ušli kao opozicija.
Novi-stari premijer Višković najavio je još bolje rezultate poručivši da su ekonomski rast, digitalizacija, reforma javnih preduzeća, zdravstvena i socijalna politika, te demografska obnova Republike Srpske ključne reformske oblasti koje će biti u fokusu nove Vlade. On je istakao da formiranje nove vlade Republike Srpske ukazuje da je Republika Srpska najstabilniji dio BiH, da prva implementira izborne rezultate.
– Svestan sam da je 2023. godina izazovna i da neće biti lakša ili relaksiranija od prethodnih. Pred nama su veliki izazovi, ali ću maksimalno, kao i do sad, odrađivati svoj posao, kako bismo odgovorili svim tim zadacima – rekao je Višković.
On je naveo da neće imati razumevanja ako neko u kabinetu ili neko od ministara ne može da odgovori dužnosti.
– Tražiću maksimalan rad, a ko ne može da odgovori zadatku, radiće neke druge poslove – rekao je Višković.
Prilikom formiranja vlade moralo je biti ispoštovano ustavno načelo o zastupljenosti naroda (osam Srba, pet Bošnjaka i tri Hrvata) što je dodatno zakomplikovalo proceduru izbora jer su neke od stranaka morale, narodski rečeno, svećom da traže Bošnjake i Hrvate u svojim redovima. U odnosu na prethodnu vladu, u foteljama je ostalo pet ministara dok je 11 novih, među kojima je svakako najznačajnija promena u Ministarstvu unutrašnjih poslova na čije čelo je umesto Dragana Lukača zaseo Siniša Karan, dugogodišnji generalni sekretar Vlade RS. U ministarstvu koje je zaduženo i za odnose za dijasporom ostao je Zlatan Klokić. Alen Šeranić ostaje ministar zdravlja, a Zora Vidović finansija, lider Socijalista Petar Đokić ostaje ministar energetike, a u vrlo važan resor poljoprivrede će novo lice – Savo Minić, aktuelni predsednik Lovačkog saveza Srpske.
Opozicija je žestoko kritikovala, kako ekspoze premijera, tako i buduće ministre, nazivajući novu izvršnu vlast “vladom lošeg kontinuiteta”.
– Razorili ste obrazovni sistem, a pričate o obrazovanju. Pričate o demografskoj obnovi, a sela i gradovi nestaju. Ovo je crni ekspoze tamne Vlade. Onih 100 KM koji su građani dobili pred izbore, vratiće do Nove godine s kamatom. Otišla je cena struje, u Trebinju i vode. Drago mi je da imamo crveno-zelenu koaliciju, da ovde imamo jednog pripadnika Armije BiH, to je Sevlid Hurtić – ocenio je Nebojša Vukanović iz Pokreta za pravdu i red, aludirajući na prošlost novog ministra trgovine i turizma koji dolazi iz redova bošnjačke koalicije.
Ministar na jedan dan
Potreba da bude zadovoljena nacionalna zastupljenost dovela je do toga da za ministre budu imenovane osobe potpuno nepoznate široj javnosti. I već dan posle imenovanja u vezi sa jednim od njih nastao je problem. Dado Dogan iz SP-a koji se izjašnjava kao Bošnjak, a imenovan je za ministra porodice, omladine i sporta, po svemu sudeći biće prinuđen da podnese ostavku ili će biti smenjen.
Naime, ispostavilo se da je Dogan pre nekoliko godina osuđen na godinu dana zatvora zbog izazivanja saobraćajne nesreće, ali da o tome nije obavestio novog premijera, niti su službe u vladi uopšte o tome bile upoznate. Pošto je ta činjenica obelodanjena, predsednik Srpske zatražio je od novog premijera da smeni Dogana.
Navala na gorivo
Višečasovna rasprava izazvala je i manje incidente, ali i bisere pojedinih poslanika, pa i samog premijera koji je odgovarajući na pitanje zašto nisu ukinute akcize na gorivo čime bi cena naftnih derivata za stanovništvo bila umanjena za 40 feninga po litru rekao da bi u tom slučaju mnoštvo vozača iz susednih zemalja navalilo u Srpsku da toči gorivo.
– Da li ste razmišljali da ćete time napraviti redove iz susednih zemalja koji će dolaziti ovde da kupe to naše jeftinije gorivo. Da li će onda naši građani negodovati zbog toga – rekao je Višković.
