Crnu Goru, koja sve dublje pada u političku krizu, čeka izuzetno buran početak februara. Šekspirovsko “biti ili ne biti” za vladu, stranke vladajuće koalicije dočekuju sa oprečnim stavovima, a do rešenja bi moglo da se dođe na zasedanjima 3. februara kada će se raspravljati o smeni potpredsednika vlade Dritana Abazovića i još važnije dve sednice, 4. februara kada će se odlučivati o skraćenju mandata Skupštini, pa o glasanju o nepoverenju vladi.
U Podgoricu početkom februara stižu i specijalni predstavnici EU i SAD Miroslav Lajčak i Pablo Eskobar, pa se provlači teza da će Zapad “prelomiti” ishod dešavanja. S druge strane, deo javnosti veruje da su predsednik Crne Gore Milo Đukanović i njegov DPS spremni na razna obećanja i pridobijanje glasova i sa izgledima da u svoje ruke vrate i “nož i pogaču”.
Niko živ u ovom trenutku ne zna šta će se u narednim danima desiti, komentariše za “Vesti” dobar poznavalac crnogorskih prilika, istoričar Aleksandar Raković, koji kao najpravednije rešenje za ovaj politički Gordijev čvor vidi vanredne parlamentarne izbore. On je uveren da je Đukanović bez šansi da se vrati u izvršnu vlast, jer je u odnosu na Zapad u vrlo neugodnoj situaciji. Važno je, dodaje naš sagovornik, da Abazović i njegov URA ne idu sa DPS-om u saveze.
– Vlada pada. To je i logično na osnovu sadašnje situacije za koju bi pravo rešenje bili tehnička vlada i izlazak na vanredne parlamentarne izbore – tumači Raković.
On veruje da je ovakav sled događaja prihvatljiv i Zapadu, koji je, kako je rekao, “pustio niz vodu” premijera Zdravka Krivokapića i predsednika parlamenta i lidera Demokrata Aleksu Bečića.
Mada se, kako ukazuje Raković, ne može isključiti nijedna opcija, kao najlošiju navodi manjinsku vladu Dritana Abazovića s podrškom DPS, jer bi tada Đukanović mogao da kontroliše lidera URA.
– To bi bila i vrlo loša pozicija za Abazovića, pa verujem da to sebi neće dozvoliti, već da će biti postignut dogovor o tehničkoj vladi koja bi pripremila izbore najdalje u narednih godinu dana – zaključio je Raković.
Da sa DPS-om neće nikako, poručio je lider Socijalističke narodne partije Vladimir Joković, koga su mediji proglasili za novog premijera, ali i lider Demokrata Aleksa Bečić koji je kazao da nikad neće sa DPS-om dogovarati i prekrajati izbornu volju građana. Lideri Demokratskog fronta, najbrojnije koalicije u parlamentu su za nove izbore.
– Nema šanse da DF podrži manjinsku vladu, poručio je jedan od lidera DF Nebojša Medojević, koji smatra da su izbori jedino rešenje.
Izlasku na birališta bi, kaže, trebalo da prethodi dogovor političke elite, koji bi se u ovom trenutku mogao svesti na saglasnost o tehničkoj vladi.
– Prihvatljivo je sve osim da se na vlast vrati DPS – kategoričan je Joković koji smatra da postoji nekoliko načina da se izađe iz krize, ali da treba sačekati glasanje o poverenju vladi.
Ako vlada padne, moguća rešenja su, kaže Joković, nova vlada u okviru parlamentarne većine, tehnička koja bi pripremila nove izbore, manjinska, ali kako je rekao, sve krize se mogu rešiti i izborima.
– Sačekajmo glasanje o poverenju aktuelnoj vladi i ako ona padne, jedan od navedenih demokratskih modela će biti rešenje. Verujem u političku mudrost Crne Gore da može naći najbolje rešenje koje neće imati posledice po mir, međunacionalni sklad, ekonomsku stabilnost i evropski put naše države – istakao je on.
Milo bi da vidi leđa Krivokapiću
Da će Vlada Zdravka Krivokapića od 4. februara biti prošlost, uveren je i lider DPS, crnogorski predsednik Milo Đukanović. On je na sednici Odbora stranke, kako je objavio “Dan”, istakao je da treba dovršiti proces reforme DPS “kako bi se uspešno suočili sa izazovima koje stranku čekaju u narednom periodu i kako bi pokazali da smo razumeli poruku koju su nam birači poslali na izborima 30. avgusta”.
Sve u rukama poslanika
Premijer Zdravko Krivokapić, koji je podneo zahtev za skraćenje mandata parlamenta, kaže da je vlada uradila sve što je do nje, a da je sada sve u rukama poslanika. Rekao je i da ne želi da se bavi pretpostavkama kako će u parlamentu proći inicijativa poslanika predvođenih Abazovićem za izglasavanje nepoverenja vladi.
– U ovom trenutku je po meni odnos 60 prema 40 odsto u korist onoga što je inicijativa – kazao je, i istakao da se sprema materijal za Venecijansku komisiju o tome da li je formiranje manjinske vlade ustavno.
