Međunarodni viteški festival “Despot Stefan Lazarević – Džast aut (Just out)” održan je u veličanstvenom ambijentu manastira Manasija u znak sećanja na 600 godina od kada je Despot Stefan Lazarević sagradio jedno od najlepših srednjovekovnih zdanja sa Crkvom Svete Trojice, 139 mašikula i 11 kula.
Domaćini manifestacije Beli orlovi, vitezovi iz Srbije, ugostili su saborce iz više od dvadeset zemalja (Bugarska, Češka, Slovačka, Francuska, Turska, Danska, Mađarska, Republika Srpska, Hrvatska, Rumunija, Slovenija, Norveška, Izrael, Japan, Makedonija, Sudan, Iran, Rusija, Grčka, Belgija, Švajcarska, Indija, Crna Gora…).
Za najmlađe su organizovane različite dečje radionice sa vitezovima. Majstori kulinarstva su spremali razne srednjovekovne specijalitete od raznovrsne divljači.
Bojan Tasić, član Udruženja za očuvanje starih zanata i veština Beli orlovi, ocenjuje da je festival “Despot Stefan Lazarević – Džast aut” brzo uspeo da se pozicionira na svetskoj mapi viteških festivala, da postane najveći viteški festival u Evropi i jedini na kome je ulaz besplatan. On je dodao da je bilo oko 600 učesnika iz 22 zemlje.
– Prvi put su bili predstavnici Sportskog saveza iz Japana, to je veliki pomak u svetu viteškog sporta u Srbiji. Bile su ovde i svetski poznati ženski borci vakire, Irina Robozovska iz Izraela i Skarlet Eli Bah iz Norveške – navodi Tasić.
U borbama su pobedili vitezovi iz Srbije, drugi su bili Rumuni, treći Francuzi, četvrti Turci, a peti Slovenci. Za najboljeg borca proglašen je Petar Vladov iz Bugarske.
Žarko Stanić, član Udruženja Beli orlovi iz Beograda, koji je bio najbolji u pro-fajtu, kaže da su borbe bile veoma naporne.
– Oprema je teška, a temperatura više od 30 Celzijusa. Borili smo se u dve runde od po minut i po, a pošto je rezultat bio nerešen još 30 sekundi. Predug mi je bio svaki sekund – kaže Žarko.
– Na ovako visokim temperaturama stvarno je teško doći do kiseonika u opremi od 35 kilograma. Najteže je disanje, jer grudni oklop ima sedam-osam kilograma, zategnut je na grudima da bi nas zaštitio od udaraca. Kelebarda, produžena sekira je teška oko tri i po kilograma. Ako runda potraje duže od minut, postaje stvarno naporno. Najduža runda je bila 14 minuta na jednoj manifestaciji. Posle toga je uvedeno pravilo da se runda prekida posle 10 minuta, jer ne može da se izdrži duža borba – rekao je Stipe Udiljak iz Zagreba, koji dolazi od početka manifestacije, jer mu se dopadaju atmosfera, društvo, lokacija, celokupan doživljaj.
U viteškom selu iznad zidina manastira Manasije bilo je sedamdesetak šatora. Vitezovi iz raznih delova sveta prezentovali su svoje rukotvorine, odnosno replike odeće, nakita, oružja i opreme iz srednjeg veka, pripremali razne specijalitete, radili u pokretnim radionicima…
Milan Radojković, član udruženja Crni medvedi iz Jagodine bio je sa prijateljima iz Francuske, koji su imali autentične kampove s takođe autentičnim predmetima. Bio je to kraljevski šator u kome su bili presto, krevet, škrinja i drugi predmeti, zatim kamp kralja Filipa, dva kampa iz 13. veka i kuhinja.
Dušan Božić, član Udruženja za negovanje srpske narodne baštine Lug Velesa iz Veternika, pravio je koledarsku masku za ophodne povorke koje idu od kuće do kuće za vreme Belih poklada i za Badnje veče, poznato u Vojvodini kao korinjđanje.
– Naše mesto nije tako poznato, pa predstavljamo stare zanate iz srednjeg veka, jer želimo da očuvamo tradiciju. Naše udruženje zove se Čuvari belih crkvi, a nazvano je zato što je prve manastire sa belim crkvama sagradio Stefan Nemanja pre Đurđevih stupova – rekla je Marija Komnenović iz Kuršumlije.
Aleksandar Milosavljević, predsednik Udruženja Čuvari belih crkvi, dodaje da su prezentovali ručno izrađene replike istorijski autentičnih nošnji iz 13. i 14. veka i da je cilj njihovog udruženja oživljavanje starih veština, zanata i viteških vrlina.
Dogodine armija samuraja
Profesionalni borac Kultaru Takida iz Japana, koji je došao sa Klevis Sebrom i njegovom suprugom Majumi, rekao je da mu se dopadaju veoma prijatni i ljubazni ljudi, koji su ih neprestano zapitkivali nešto i trudili se da se sprijatelje sa njima. Ove godine, nažalost, nisu učestvovali u borbama, ali naredne planiraju da dođu sa armijom samuraja.
Volim atmosferu srednjeg veka
Borivoje i Živana Radić, koji su u Švajcarskoj već četiri decenije, uzeli su odmor da dođu u Borivojev rodni Davidovac baš u vreme viteškog festivala, kako bi, kažu, spojili zabavno i korisno.
– Volim tu atmosferu, oklope, junaštvo, imam utisak kao da sam u srednjem veku. Doduše, čak volim da slušam baroknu muziku. Više od tri decenije radim u firmi koja obrađuje ravne metale. Ne žalim se, hvalim se. Posle završenog mašinbravarskog zanata i odsluženja vojnog roka Stanko, moj brat od strica, odveo me je u Švajcarsku. Rado sam pošao, jer sam mu se uvek divio kad je dolazio luksuznim automobilom, pa sam i ja poželeo da ga imam – iskren je Borivoje.
Njegov i Živanin sin Aleksandar šef je u jednoj velikoj firmi, a ćerka Aleksandra strudira menadžment i radi. Kažu da deca ne planiraju da žive u Srbiji, pa zbog toga ni Borivoje i Živana, iako će uskoro u penziju, ne planiraju da se potpuno vrate u zavičaj.
Zorica iz dinastije Tjudor
Zorica Erić iz Pančeva, članica Udruženja Dvor iz Francuske voli da dođe u Srbiju, jer ljudi nisu tako depresivni kao u Francuskoj. Nju je baka odvela kada je imala samo pet godina. Sva rodbina joj je u Srbiji, a u Francuskoj su ćerka Anastazija, sin Žon i unuka Boni.
– Ova manifestacija mi se dopada jer je sve autentično, ali i što je internacionalna. I dobro se jede i pije. Ljudi uživaju. Pravim replike garderobe i sa članovima našeg udruženja posećujem manifestacije u raznim zemljama. Obučena sam u haljinu dinastije Tjudor, a moja prijateljica Jelena Bogosavljević iz Trućevca u haljinu princeze – rekla nam je Zorica i dodala da je dvadeset godina kamionima prevozila pomoć za bolnice, Crveni krst i decu u Srbiji u vreme i posle ratova na prostorima bivše Jugoslavije.
Vojskovođa i književnik
Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, poznat i kao Stevan Visoki (oko 1377 – 19. jul 1427) vladao je Srbijom sa titulama kneza i despota. U svoje vreme je važio za jednog od najboljih vitezova i vojskovođa, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.
Posle očeve pogibije u Kosovskom boju 1389. godine, kao maloletan je došao na vlast i uz pomoć majke Milice Hrebeljanović vladao do punoletstva 1393. Kao osmanski vazal, mladi Stefan je predvodio srpske pomoćne odrede u bitkama na Rovinama, kod Nikopolja i Angore. Posle bitke kod Angore od Vizantinaca je u Carigradu dobio zvanje despota (1402.), a krajem 1403. ili početkom 1404. godine, stupio je u vazalne odnose i sa ugarskim kraljem Žigmundom od koga je dobio Mačvu, Beograd, Golubac i druge posede.
Ugarski kralj Žigmund, osnovao je, u decembru 1408. viteški red Zmaja. Simbol reda bio je zmaj, po kome je i nosio naziv, a prvi među vitezovima, prema osnivačkoj povelji od 13. decembra 1408. bio je Stefan Lazarević. Bio je prisutan na svečanosti u čast osnivanja viteškog reda koja je održana u Budimu, a simbol zmaja bio je prisutan na njegovom dvoru.
Bio je veliki pokrovitelj umetnosti i kulture pružajući podršku i utočište kako učenim ljudima iz Srbije, tako i izbeglicama iz okolnih zemalja koje su zauzele Osmanlije. Pored toga i sam je pisao, a njegovo najznačajnije delo je “Slovoljubve”.
