Dobro osmišljena i lepršava scenska predstava “Vitamini zdravi, fini” oduševila je najmlađe Srbe u Severnoj Rajni i Vestfaliji. Bila je to edukativna predstava upriličena u sali Eparhijskog centra u Diseldorfu. Sala je bila popunjena do poslednjeg mesta i procena je bila da je u predstavi uživalo više od 250 prisutnih.
Cvjetin Aničić, dramski umetnik, poreklom iz Šida, nesmejao je do suza mališane, a bogami i njihove roditelje. Talentovani lutkar je stekao brojne nove prijatelje, drugare i simpatizere. Deca nisu zatvarala usta i oči dok se Aničić kao vihor kretao po pozornici. Na svoj način definisao je šta se sve krije u voću i povrću, koje počesto i bacamo. Sva ta kazivanja bila su po meri i ukusu prisutne publike, od koje smo kasnije čuli da bi trebalo da bude više ovakvih i sličnih sadržaja.
Svi koje smo upitali dali su odgovor – ovo je baš ono što je nedostajalo”.
Većinom su decu doveli roditelji, a Dragica Šreder iz Hildena, predsednica Nemačko-jugoslovenskog udruženja inicijator i osnivač Škole ćirilice u tom gradu dovela je nekoliko polaznika škole.
– Cilj nam je da deca nauče ćirilično pismo i obogate saznanje u tradiciji roda i naroda iz koga potiču. Ovakve predstave nam mnogo pomažu u tome i očekujemo ponovo istu ili sličnu. “Vitamini zdravi, fini” bili su prava edukativna poslastica – kaže Dragica Šreder.
Inicijator gostovanja lutkarskog umetnika je dr Pavle Aničić, teološki referent Eparhije diseldorfske i nemačke koji kaže da ovakvi događaji pre svega imaju za cilj da pokažu da crkva nema samo ulogu u očuvanju crkvene i liturgijske dimenzije.
– U crkvi postoji prostor za sadržaje i posle liturgije prilagođene različitim uzrastima. Ovaj današnji događaj namenjen je deci do 12 godina i njihovim roditeljima koji su bili uz njih. To pokazuje brigu eparhije i sveštenstva o mladim naraštajima koji će na ovaj ili onaj način u budućnosti preuzeti neku od uloga u samoj crkvi. Mi smo zato i organizovali ovu predstavu i tako ćemo činiti i u budućnosti i to u više gradova – kaže za “Vesti” Pavle Aničić.
On dodaje da je predstava osim u Diseldorfu izvedena i u Vupertalu i Dortmundu.
– Za nas je to na neki način opipavanje pulsa da vidimo da li ima zainteresovanosti. Mene je iznenadilo to što se javio veliki broj roditelja i dece koji su izrazili želju da budu tu sa nama. U poslednje vreme pokrenuli smo niz različitih aktivnosti, kao na primer nove i kvalitetne muzičke sadržaje i koncerte – dodaje Aničić.
Druženjem uče maternji jezik
Cvjetin Aničić kaže da je pokrenuo lutkarsko pozorište pre 15 godina.
– Pravim lutke i svugde gde ima lutkarstva, ima i mene. Ovu predstavu uradio sam premijerno u saradnji sa Zmajevim dečjim igrama u Novom Sadu pre pet godima i toliko ona živi. U novembru sam gostovao u Minhenu i tamo igrao za našu decu. Iz Minhena sam po preporuci došao i ovde i zaista sam oduševljen. Već tri dana igramo predstavu, pravimo lutke i veoma nam je zabavno. Smatram da sve od dece kreće pa i očuvanje jezika i kulture. Veoma je važno da deca shvate ko su i odakle su došli oni i njihovi roditelji. S obzirom na to da ima i mališana koji ne znaju srpski jezik smatram da je dobro što su ih roditelji doveli ne samo na predstavu nego na druženje na kojem mogu da čuju i uče maternji jezik – ističe za “Vesti” umetnik iz Šida.
Crteži i bojice
Jelena Kitanov je dovela decu Andriju i Mariju
Posle predstave mališani su imali priliku da učestvuju u edukativnoj radionici, za koju je takođe vladalo veliko interesovanje. Svako dete je dobilo bojice i papir sa određenim moitiva koje je trebalo obojiti. Najmlađi su veoma ozbiljno prihvatili zadatak koji je bio zanimljiv i majkama koje su najviše bile uz svoju decu.
