Dok američka ekonomija nastavlja da prkosi izgledima, sa inflacijom, zaposlenošću i potrošnjom jačom nego što se očekivalo, australijska privreda radi pod težinom rasta kamatnih stopa u poslednje dve godine.
Iako su Federalne rezerve SAD povećale kamatnu stopu više nego što je to učinila Banka državnih rezervi (RBA) u Australiji, efekat na hipotekarne kamatne stope ovde je bio dramatično veći. To povećava izglede da bi Australija mogla pre da obori kamatne stope od SAD, što bi imalo za rezultat stavljanje australijskog dolara pod još veći pritisak.
Ujedno, domaća ekonomija pokazuje snažan porast poslovnih neuspeha, koji su dostigli rekordne vrednosti, pogođen trostrukim udarom slabe potražnje građana, pritiscima rastućih troškova i poreskom upravom koja je odlučna da naplati ono što joj se duguje.
Prema podacima kompanije za praćenje dugova CreditorWatch, više australijskih preduzeća je sada u rukama spoljnih administratora nego ikada ranije, i više je za 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Građevinske firme pokušavaju da odole napadima poreske uprave, sa zabeleženim najvišim iznosima neplaćenog poreza, dok se i dalje suočavaju s rastućim troškovima građevinskog materijala i nedostatkom kvalifikovane radne snage.
CreditorWatch smatra da su manje kompanije podizvođača u stambenom sektoru najugroženije u građevinskoj industriji. Međutim, generalno gledano, preduzeća u industriji hrane i pića su ta koja su u najvećem riziku od neuspeha.
Izvršni direktor CreditorWatch-a Patrik Koglen kaže da su preduzeća pod pritiskom viših troškova oskudna u prihodima od potrošača, koji se bore sa rastućim troškovima života.
– Ne očekujemo da će se uslovi poslovanja značajno poboljšati sve dok se potrošnja potrošača ne poveća, a to zavisi od rasterećenja kamatnih stopa, koje u ovom trenutku nije ni na vidiku s obzirom na visoke stope inflacije u SAD – objasnio je Koglen.
Prema podacima, poteškoće u nekim industrijama počinju da utiču na dobavljače. Neizmirena dugovanja između preduzeća rastu, za 22 odsto više u odnosu na isti period pre godinu dana.
Čak je i rudarska industrija počela da podleže pritiscima, sa sve većom nelikvidnošću i zakasnelim plaćanjima, jer su cene roba naglo pale ove godine.
Relativna sigurna utočišta za vlasnike preduzeća mogu da se nađu u zdravstvenoj zaštiti i socijalnoj pomoći, koji imaju koristi od buma NDIS-a (Nacionalni program invalidskog osiguranja), koji finansira vlada, kao i u poljoprivredi, ribarstvu i sektorima finansija i osiguranja.
Geografski gledano pritisak na preduzeća nije ravnomerno raspoređen. Prema analizi, regioni sa većim udelom starijih preduzeća i starijim stanovništvom pokazali su veću otpornost na pritiske, jer je manje verovatno da će starija preduzeća imati veće dugove, dok stariji stanovnici imaju tendenciju da imaju niži nivo hipoteka i njihova potrošnja je otpornija na kretanje kamatnih stopa.
Najteže u Sidneju i Kvinslendu
Najgore pogođene oblasti, one sa najvećim rizikom od poslovnog neuspeha, nalaze se u regionima zapadnog Sidneja i jugoistočnog Kvinslenda. Regionalna Viktorija, unutrašnjost Adelajda i severni Kvinslend, s druge strane, doživljavaju najmanje problema.
Situacija će se pogoršavati
Glavni ekonomista CreditorWatch-a Aneka Tompson očekuje da će se situacija dalje pogoršavati.
– Posebnu zabrinutost izaziva kontinuirani visok nivo neplaćanja u trgovini, što, u kombinaciji sa ATO-om, koji sada postavlja neizmirene poreske dugove od 100.000 dolara ili više po rastućim stopama, znači da sve više preduzeća nije u mogućnosti da isplaćuje svoje dobavljače na vreme. Očekujemo da će ova kašnjenja u plaćanju nastaviti da rastu dok kamatne stope ostaju povišene – objasnila je Tompson.
