Hipertenzija ili visok krvni pritisak uzročnik je velikog broja bolesti koje skraćuju ljudski vek, pa je zato ovaj poremećaj dobio i naziv "tihi ubica".
Posledice akutne hipertenzije su najčešće moždana krvarenja, dok se kod hronične hipertenzije komplikacije najčešće ispoljavaju na bubrezima, mozgu i oku. Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima pritisak koji bi se morao lečiti, a ovaj procenat se menja po regijama u zavisnosti od načina ishrane, fizičke aktivnosti i životne dobi. Verovatno da nema osobe koja bar jednom nije imala problem sa povišenim pritiskom, a dodatni problem u lečenju hipertenzije predstavlja podatak da se terapija uzima neredovno i često u nedovoljnim dozama.
Globalno istraživanje koje je analiziralo glavne uzorke smrti u svetu u periodu od 1990. do 2010. pokazalo je da najviše umiremo upravo zbog visokog krvnog pritiska. Osobe koje imaju hipertenziju najčešće osećaju glavobolju u potiljku, vrtoglavicu, umor, pospanost, zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu. Dve grupe naučnika nedavno su u časopisu "Medicinski žurnal Nove Engleske" objavili zaključke velikog istraživanja. Oni su, naime, identifikovali mutacije u jednom genu koje mogu da spreče srčani udar tako što će održavati trigliceride na niskom nivou. Ovo otkriće će svakako pospešiti razvoj novih lekova koji će imitirati dejstvo tih mutacija.
Prema uzroku nastanka, postoje dve vrste hipertenzije: primarna i sekundarna. Osnovni uzroci ove bolesti su gojaznost (uslovljena nepravilnom ishranom), pušenje, uzimanje alkohola i kafe, psihička napetost, odsustvo kretanja i fizičkih aktivnosti, profesionalna preopterećenost, brige, konflikti, nedostatak odmora, kao i nasledni faktor. U sekundarnoj hipertenziji se može naći uzrok (npr. oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde… ), ali ovo objašnjava samo pet odsto otkrivenih hipertenzija.
Istraživanja su pokazala da gubitak težine utiče na smanjenje krvnog pritiska i manje opterećuje srce. Prema istraživanju američke klinike Mejo, muškarci čiji obim struka iznosi više od 102 centimetra izloženi su većem riziku, kao i žene s obimom većim od 89 cm. Normalne vrednosti krvnog pritiska su od 120/80 do 140/90. Kada gornja vrednost pređe 140, a donja 90, smatra se da je pritisak povišen, a ove vrednosti se povećavaju godinama.
Ishrana bogata voćem i povrćem sprečava visok pritisak. Svega 30 do 60 minuta vežbanja tokom pet dana u nedelji pomoći će u snižavanju krvnog pritiska, zaključak je istraživanja stručnjaka sa klinike Mejo, a čak i obično pešačenje pomaže u održavanju zdravlja srca. Da biste sprečili probleme sa visokim pritiskom, treba da izbegavate stres, da se što više odmarate, ali i da smanjite količine alkohola i cigareta.
|
Manje kafe i soli
|
