Istovremeno, čak 45 odsto mladih zna gde ili od koga može da se nabavi droga, dok je njih 16 odsto imalo iskustvo sa nekim narkotikom.
– Dostupnost psihoaktivnih supstanci mladima predstavlja jedan od najvećih generatora širenja zloupotrebe i problema zavisnosti. Nasuprot tome, dobra informisanost i ispravnost stavova mladih o drogama predstavljaju osnovu njihove pripremljenosti na ovu vrstu izazova tokom odrastanja – kaže Milan Vlaisavljević, psiholog i direktor bolnice Vita.
Mladi su, nažalost, i dalje po ovom pitanju nedovoljno pripremljeni, na šta upućuju podaci da čak 71 odsto njih deli drogu na lake i teške, dok njih 39 odsto ima pogrešnu ideju da je drogu moguće uzimati kontrolisano i u posebnim prilikama bez štetnih posledica.
– Ovakvi stavovi ukazuju na nedovoljnu kritičnost i distancu prema takozvanim “lakim“ drogama i u značajnoj meri povećavaju rizik za njihovu zloupotrebu – ističe Vlaisavljević.
Iako mladi u značajnom procentu (63 odsto) narkomaniju doživljavaju kao izlečivu bolest, u većini slučajeva imaju nerealna očekivanja po pitanju načina rešavanja problema, verujući (njih 54 odsto) da je za izlečenje dovoljna „samo čvrsta volja pojedinca“, bez stručne pomoći.
– Ovakav pristup isključuje proaktivan odnos mladih prema nekome ko je u problemu, jer se očekuje da ga “on sam reši“, što u većini slučajeva nije realno – zaključuje Vlaisavljević.
Sve gore iz godine u godinu
Broj mladih koji u svom neposrednom okruženju imaju nekog ko zloupotrebljava drogu se s godinama povećava (65 odsto, nasuprot 57 odsto ili 61 odsto 2012. i 2010. godine) – pokazuju rezultati komparativne analize na osnovu istraživanja koje je po istoj metodologiji i na istu temu radila bolnica Vita 2010. i 2012.
Takođe, prisustvo direktne ponude mladih drogom i dalje je visoka i iznosi 52 odsto, što je u prethodnom periodu variralo od 49 do 57 odsto. Na istom nivou kao i 2012. godine (45 odsto), a na nešto nižem nivou u odnosu na 2010. (54 odsto) mladi znaju gde ili od koga mogu da nabave drogu.
Sa druge strane, određene zablude, poput neopravdane podele na “lake” i “teške” droge prisutne su u velikoj meri, kod čak 71 odsto mladih (a u prethodnim godinama 60-64 odsto), ali i ideja da se droga može uzimati kontrolisano bez većih štetnih posledica, koju podržava 39 odsto mladih (35 odsto u prošlim istraživanjima).
Od značajnih razlika beležimo i rast nerealnog očekivanja o tome kako se problem narkomanije rešava, gde čak 54 odsto mladih smatra da je za izlečenje dovoljna samo čvrsta volja bez stručne pomoći. Ovakav stav je u prethodnim istraživanjima podržavalo 42 odsto mladih.
