Neverovatan pregled igre, lucidan dribling, matematički precizan pas, pa još neverovatnija lakoća postizanja golova iz slobodnih udaraca. Centaršut mekan, kao kifla. Na ruci kapitenska traka. Na leđima "sedmica". Kratko i jasno – Vladimir Petrović ( 1. jula puni 59 godina). Još kraće – Pižon.
Bilo je i pre njega sjajnih tehničara, driblera, pakera i kapitena. Petrović je, međutim, ujedinio sve te osobine. Na svoj način, tiho, s godinama gotovo neprimetno.
Kad Pižonu ide – Zvezda je nezadrživa. Kad ne bi imao svoj dan, kao da je Zvezda igrala bez pola tima. A takvih utakmica bilo je malo. Mnogo je više onih kad je čitav stadion skandirao: "Pi-žo-ne, Pi-žo-ne!" To je odzvanjalo kao pozdrav, kao molitva, kao izraz ljubavi i zahvalnosti. I tako punih 12 godina, koliko je proveo na "Marakani".
Priča o Pižonu kreće ovako: početkom sedamdesetih godina prošlog veka jedan "golub", krhke građe i lepršavih pokreta, sleteo je sa beogradskog Liona na "Marakanu". Najlepše trikove s loptom naučio je na terasi zgrade NIP "Politika" u kojoj su njegov deda i njegov otac bili grafički radnici. Bio je bogomdani talenat. Miljan Miljanić će ga gurnuti u fudbalsku "vatru" i predstaviti buduću četvrtu Zvezdinu zvezdu publici kad mu je bilo samo 16 godina. Nije se uplašio. Našavši se pored Džajića, Aćimovića, Karasija… ovaj plavušan je odmah počeo da radi ono po čemu će ga kasnije upoznati cela fudbalska planeta – da dribla, dodaje, asistira i pogađa.
U Zvezdi je bio od 1971. do 1982. godine. Odigrao je 258 prvenstvenih utakmica i postigao 590 golova. U Kupu je sakupio 24 susreta u kojima je osam puta bio strelac. Na evro-sceni crveno-beli dres nosio je 50 puta i postigao devet golova. Osvojio je četiri titule prvaka i jedan pehar Kupa. U plavom dresu reprezentacije pojavio se 34 puta i postigao pet golova, bio učesnik dva Svetska prvenstva.
