Da li bolujete od “hipotekarnog stresa“? Naime, najava ponovnog povećanja kamatnih stopa u zemlji moglo bi da ugrozi stotine hiljada Australijanaca koji su već u opasnosti od ogromnog pritiska.
Čak i pre nego što je Banka državnih rezervi (RBA) prvi put povećala kamatne stope, nakon 12-godišnjeg držanja na istorijski niskom nivou, novo istraživanje je pokazalo da je 742.000 građana izloženo riziku od “hipotekarnog stresa“.
Reč je o 18,5 odsto vlasnika hipoteke, prema podacima Roja Morgana. Ova istraživačka kuća je otkrila da je 447.000 Ozija, ili 11,8 odsto osoba koje imaju kredite za kuću, u ekstremnom riziku od “hipotekarnog stresa“.
Porast otplate hipoteka i rastući troškovi života su stresni faktori za građane koji balansiraju kućne budžete sa platama, čiji rast nadmašuje inflacija.
Široko prihvaćena definicija “hipotekarnog stresa“ je trošenje 30 odsto ili više prihoda na otplatu hipoteke.
Za svoje istraživanje, Roj Morgan ga klasifikuje na dva načina:
1. Vlasnici hipotekarnih kredita su u opasnosti ako su njihove otplate veće od određenog procenta prihoda domaćinstva, od 25 do 45 odsto, u zavisnosti od prihoda i potrošnje.
2. Izuzetno rizični nosioci hipoteke su oni kod kojih otplata kamate i dalje prelaze određeni deo prihoda domaćinstva.
Stručnjaci objašnjavaju da banke testiraju klijente i njihov imovinski census i da oni uvek mogu da izdrže porast kamatne stope od tri odsto u trenutku kada su podneli zahtev za stambeni kredit.
To praktično znači da se Australijanci bore da rastegnu ostatak prihoda, što je formiralo tampon zonu koju je njihova banka očekivala da će imati.
– Ne mislimo da je to “hipotekarni stres“, već stres zbog troškova života – rekla je specijalista za kredite Rebeka Džeret-Dalton.
Agent kupaca Lojd Edž, generalni direktor “Aus Property Professionals“, kaže da klijenti na stres-testovima banaka iznose tri procenta iznad kamatne stope u trenutku podnošenja zahteva za kredit, tako da je vlasnicima hipoteka prihod procenjen kao odgovarajući za povećanje kamatnih stopa.
Međutim, Edž ističe da nedostatak budžetiranja prihoda nakon odbijanja poreza, zajedno sa sve većim troškovima električne energije, goriva i namirnica, stvaraju kombinovani pritisak.
– Zato je neophodno da sagledaju od čega mogu da odustanu, a šta zaista moraju da plate – objašnjava Edž i dodaje da savetuje klijente da kupuju ispod svojih mogućnosti.
S druge strane, postavlja se pitanje da li bi rastuće kamatne stope mogle da pomognu vlasnicima hipoteka da dobiju bolju ponudu za stambeni kredit?
Iako zvuči kontraintuitivno, pojedini stručnjaci kažu da bi rastuće kamatne stope mogle da pomognu građanima da uštede na otplati hipoteke.
Naime, kao što je za neke zajmoprimce rast kamatne stope značio povećanje otplate, isto tako je dovela do konkurencije na tržištu pozajmljivanja, što je stvorilo više mogućnosti za uštedu.
Kako su glavne banke u maju prenele na klijente potpuno povećanje gotovinskih stopa, mnogi zajmodavci koji nisu veliki, odlučuli su da ne prenesu povećanje kamatnih stopa, nego su zadržale stare u pokušaju da osvoje klijentelu.
– Manje banke se takmiče da zadrže poziciju za refinansiranje, pri čemu mnoge velike banke povećavaju kredite sa fiksnom kamatnom stopom i pooštravaju kredite tokom perioda rasta gotovinskih stopa – istakao je Majk Gil, šef istraživanja u PEKSA.
Prema njegovim rečima, manje banke su uspele da dobiju više refinansiranja nego što su izgubile u svim državama tokom 2022.
Refinansiranje imovine nastavilo je da raste u 2022, pri čemu je obim širom zemlje porastao za 21,5 odsto tokom prošlog meseca, prema PEKSA-inom indeksu refinansiranja.
– Vlasnici nekretnina počinju da osećaju krizu viših troškova života zbog inflacije u kombinaciji sa rastućim kamatnim stopama. Ovo je motivisalo mnoge da preispitaju stambeni zajam i potraže bolju ponudu – objasnio je Gil.
Prema njegovom mišljenju, nakon povećanja gotovinske stope RBA u maju i junu, verovatno će “bum refinansiranja“ održati zamah.
– Imajući na umu da je potrošačima obično potrebno jedan do dva meseca da završe refinansiranje, očekujemo da ćemo videti pun efekat povećanja stope u maju i naknadnih povećanja tek u narednim mesecima – ocenio je Gil.
Iako bi refinansiranje na nižu kamatnu stopu moglo da pomogne zajmoprimcima da uštede na otplati hipoteke, postoje potencijalni troškovi koje treba razmotriti.
Pre nego što odlučite da refinansirate, važno je da budete svesni bilo kakvih naknada za odlazak i da se uverite da su prednosti promene veće od troškova, objasnila je Natali Ejbl, viši specijalista za stambene kredite.
– Uglavnom će vam biti naplaćena naknada za odlazak kada se prebacite. Ukoliko ste na fiksnoj ceni, takođe bi vam mogla biti naplaćena naknada za pauzu – istakla je ona.
Naknade za refinansiranje
Naknade za odlazak obično se naplaćuju i vlasnicima hipoteka sa varijabilnom i fiksnom kamatnom stopom, a obično su između 150 i 400 dolara.
S druge strane, naknade za pauzu se obično naplaćuju samo vlasnicima hipotekarnih kredita s fiksnom kamatnom stopom i zavise od više faktora, uključujući preostalo vreme do određenog roka, iznos koji je preostao za plaćanje i koliko su se kamatne stope promenile od početka.
Od zajmoprimaca se takođe može zahtevati da procene svoju imovinu kako bi se refinansirali, što bi moglo da košta između 300 i 600 dolara.