Nakon što im je prošle nedelje uručeno 1.250 evra, Hidajetu i Bajramki Pljakić iz Oraša kod Tutina stigle su nove donacije dobrih ljudi iz naše dijaspore, tačnije ovog puta iz Nemačke, Luksemburga i Francuske.
Dobrotvori Besko, Mijo, Miki, Cimir, Rajko, Zare, Beder, Zoran i Marinko, koji žive i rade u nemačkom gradu Nirnbergu, sakupili su ukupno 770 evra koje su preko svog čoveka, koji je ovih dana boravio u Tutinu, uručili bračnom paru Pljakić. Od anonimnog donatora iz Luksemburga stiglo je još 300 evra, a od porodice Nikolić iz Pariza 100 evra. Još nekoliko naših čitalaca iz Beča, Minhena, Frankfurta, Brisela i Kopenhagena zvalo je Hidajeta u želji da ga podrži i da se raspita kako da mu pomognu.
– Baš nam se posrećilo. Do pre dve nedelje u kući nismo imali ni prebijenog dinara, a sada imamo više od 2.000 evra, pa ne moramo da brinemo za namirnice, lekove i plaćanje struje – priča radosno i uzbuđeno Hidajet, invalid bez obe noge.
Sve do nedavno, ovaj hrabri čovek je dok su ga ruke služile, krećući se na rukama i puzeći, radio i najteže poslove i tako prehranjivao svoju porodicu.
– Sad više ne strahujemo od zime koja u ovim krajevima zna da bude duga i vrlo surova. Kad napadaju veliki snegovi, a mraz i led okuju moje dvorište, danima ne mogu iz kuće. Hvala Bogu, još je lepo vreme, pa svaki trenutak koristim da isečem i unesem drva za ogrev. Posebno me je obradovala donacija iz Nirnberga, jer su u grupi dobri ljudi četiri nacionalnosti: Bošnjaci, Srbi, Hrvati i Albanci, hvala im beskrajno. Svevišnjem se molim da nagradi njihovu dobrotu i da im podari svu sreću ovoga sveta. Hvala i anonimnom donatoru iz Luksemburga i humanoj porodici Nikolić iz Francuske, Bog neka ih čuva – poručuje Hidajet.
Naglašava da će potrošiti samo manji deo “paketa” koji je dobio uglavnom za lekove, lekare, najpotrebnije namirnice i sredstva za higijenu. Preostali novac će, kako kaže, čuvati za eventualno preseljenje u Novi Pazar.
– Ranije nismo imali želju da bilo gde idemo, ali pošto su mi ruke oslabile, a stigle razne bolesti (dijabetes, srce, želudac), a posebno nakon što je i Bajramka zbog bolesti kukova “pala s nogu”, planiramo da prodamo kuću u kojoj sada živimo i da se preselimo negde bliže gradu, odnosno bolnici i lekarima. To nam je sada samo velika želja koju je teško realizovati, jer za kuću nemamo kupaca, a i ako je prodamo u Novom Pazaru ne možemo da kupimo ni 10 kvadrata. Postavlja se i pitanje od čega bismo živeli u velikom gradu. Tamo nema klekinje, pečuraka i šipurka koji su nas prehranjivali poslednjih godina. Na žalost, sa ovako oronulim zdravljem, bez pomoći dobrih ljudi, ne možemo opstati ni ovde u Orašu – objašnjava Hidajet.
Stižu i drva
Tekst u “Vestima” o nevoljama Pljakića, preneli su brojni portali u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici, pa su se za pomalo zaboravljenog Hidajeta zainteresovali i u tutinskom Crvenom krstu. Delegacija ove humanitarne organizacije bila je u Orašu i Hidajetu i Bajramki obećala pet metara izrezanih i iscepanih drva, što će im biti velika pomoć tokom zime.
Zahvalnost do neba
– Tri decenije Hidajet je bez nogu. Dok je bio mlađi i jači borio se kao lav, a i ja sam mu pomagala, pa smo se nekako prehranjivali. Ipak, da nije bilo čitalaca “Vesti” iz celog sveta, koji su nam obezbedili kuću i preselili nas iz pešterskog sela Vrapče u nešto pitomije Oraše, ne verujem da bismo izdržali sve nedaće koje su nas snašle nakon Hidajetovog smrzavanja u snegu i amputacije nogu. Evo, ponovo nas je Bog pogledao kroz dobre ljude. Hvala do neba svima koji su nam ovih dana pomogli i koji su nas zvali i pitali kako da pomognu – ističe Bajramka Pljakić.
