Krajnji cilj primene prelaznog trgovinskog sporazuma je stvaranje slobodne trgovinske zone u roku od šest godina.
Srbija je jednostrano počela da primenjuje sporazum pre godinu dana, a EU je još 2000. godine ukinula carine i većinu kvota i time omogućila bescarinski uvoz iz Srbije, osim za pojedine grupe proizvoda.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer ocenio je da puna obostrana primena Prelaznog sporazuma otvara put Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji.
Dežer je naveo da je ekonomski značaj primene Prelaznog sporazuma to što će Srbija biti privlačnija za strane investitore, dok je politički značaj u tome što će praćenje napretka biti važna stavka kada Evropska komisija bude razmatrala kandidaturu Srbije.
Evropska unija je 7. decembra odmrzla primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, kojim je predviđena postepena liberalizacije trgovine u roku od šest godina.
|
Janković: Mogućnost za povećanje investicija
Konsultant Ekonomskog instituta EU Dragomir Janković ocenio je danas da stupanjem na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija postaje predvidljiv partner i otuda ataktivnija za strane investicije. "Srbija je i most ka istočnom tržištu, tako da može biti primamljivo mesto za strana ulaganja, odnosno stvaranje novih kompanija, koje bi svoje proizvode, pod povoljnijim uslovima, izvozile u Rusiju, Belorusiju i Ukrajinu", rekao je Janković Bi-Bi-Si-ju (BBC).
Komentarišući strahovanja da bi liberalizacija trgovine između Srbije i Evropske unije, koja je predviđena sporazumom, mogla da nanese štetu srpskoj privredi, Janković je ukazao da je korist od primene sporazuma veća od eventualne štete.
"Potrošači bi trebalo da dobiju konkurentnije, odnosno jeftinije proizvode, jer će se demonopolizovati srpsko tržište, čime će se povećati potrošnja. Povećana potrošnja znači veći PDV za budžet, što će anulirati negativne efekte ukidanja nekih carina", rekao je on. |
Sporazum vetar u leđa
Primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma jača se ekonomska stabilnost Srbije, ali i sigurnost izvoznika iz naše zemlje, pošto im je bescarinski plasman robe na tržište EU sada izvestan, saopšteno je ranije iz Vlade.
Srbija, takođe, dobija ekskluzivne kvote za izvoz određenih osetljivih proizvoda koji su u EU pod posebnim režimom trgovine – šećer (180.000 tona), vino (63.000 hektolitara), junetina (8.700 tona) i određene vrste ribe.
Međutim, mogućnosti bescarinskog izvoza u Uniju nisu dovoljno iskorišćene, ne samo zbog krize, već i zato što srpska privreda nije mogla da proizvede dovoljne količine određenih proizvoda ili proizvode odgovarajućeg kvaliteta.
Radmila Milivojević iz Privredne komore Srbije smatra da bi Sporazum trebalo shvatiti kao vetar u leđa, koji će dovesti do poboljšanja investicione klime.
"Ono što je, međutim, mnogo važnije jeste da se od strateških dokumenata krene na akcione planove, a važna stvar u tom smislu je i nedavno usvojeni program za povećanje konkurentnosti", rekla je Milivojević.
Radi nadzora nad ispravnom primenom Sporazuma biće formiran Odbor za sprovođenje Prelaznog sporazuma, čiji članovi će biti predstavnici EU i Vlade Srbije, a, prema najavama, prvi sastanak odbora biće održan sredinom marta.
