Većina ljudi na početku epidemije bila je uverena da će epidemija COVID-19 biti ograničenog trajanja, pa je njena prolongiranost u dobroj meri uticala na psihičko zdravlje ljudi, ocenjuje dr Aleksandar Vujošević, psihijatar.
On navodi da je, osim brige za zdravlje, pandemija izazvala i druge bojazni.
– Izloženost strahu za zdravlje sebe i svoje porodice, sa jedne strane, i porast egzistencijalnih strahova kod određenog broja ljudi na drugoj strani, doveli su do povećanja anksioznih i depresivnih poremećaja u koje spadaju i panični i hipohondrijski poremećaji – objašnjava za “Vesti” dr Vujošević.
Prema njegovim rečima stalne oscilacije u broju zaraženih i očekivanja novih talasa kod ljudi najpre stvaraju neizvesnost i zabrinutost. Takođe, kod svih generacija to dovodi i do manjka socijalnih kontakata, nemogućnosti pravljenja planova, a veoma često i do otkazivanja dogovorenih druženja i putovanja.
– Kod mladih ljudi to utiče pre svega na nagomilavanje nezadovoljstva, višak neproduktivnog slobodnog vremena, a u krajnjem slučaju može uticati i na kvalitet života – kategoričan je dr Vujošević.
Međutim, vremenom smo se, ocenjuje, navikavali na epidemiju i na sve veći broj zaraženih i umrlih.
– Možemo govoriti i na prilagođavanje na neprijatnu situaciju, ali i otupelost. Dugotrajna izloženost stresogenim faktorima može u jednom trenutku delovati kao da smo prihvatili situaciju, ali s obzirom na napetost koju nosi ova pandemija verujem da će se sve ovo kod velikog broja ljudi odraziti na psihičko zdravlje tek u narednim periodu – objašnjava dr Vujošević uz ocenu da može doći do daljeg porasta anksioznih i depresivnih stanja, a glavni krivac za to je, prema njegovim rečima, neizvesnost koja utiče na razvoj poremećaja iz ovog spektra.
– Važno je napomenuti da svi koji osete promene u psihičkom stanju treba što pre da se jave psihijatru i dobiju adekvatnu pomoć – zaključio je dr Vujošević.
Početna histerija
Doktor Vujošević je podsetio i na početak pandemije, histeruju masovne kupovine i stvaranja zaliha koja je ogolila ljudske strahove, ali i sebičluk.
– U strahu su velike oči, čovek tada deluje impulsivno, ponekad sebično. Naravno, ispod te prve reakcije postepeno su isplivavale i one bolje strane. Moramo razumeti i takve postupke jer su potkrepljeni panikom i brigom za sopstvenu porodicu. Važno je ipak da znamo da posebno u kriznim vremenima treba poštovati potrebe, osećanja i strahove drugih ljudi – kazuje dr Vujošević.
