Vire ispod tuđeg šinjela

Youtube/90sWarVideos

Koliko vam smeta što u svedočenjima o odbrani na KiM i ratnim zaslugama sve ređe ima i vašeg imena?

– To je dobro pitanje. I vi ste to zapazili. Kazna Haškog suda potvrđuje da nisam bio beznačajan u komandnom lancu. Naprotiv. I na osnovu toga se vidi ko je ko i šta bio. A ljudi su čudni i slavoljubivi. Vole da se hvale i preuveličavaju svoje mesto i ulogu u sistemu komandovanja. Ponašaju se kao da su oni bili jedini učesnici tih događaja. Kao da ne postoje na hiljade svedoka da potvrde “ko je kosio, a ko vodu nosio”. Svi su oni, uključujući i one komandante na najvišim nivoima komandovanja “izrasli ispod mog šinjela”, kako mi to vojnici kažemo. Mnoge od njih sam ja primio u sastav Korpusa i Armije i vodio ih kroz razne dužnosti i presudno uticao na njihove karijere. A oni se sada ne sete ni da me spomenu. Pa i ako me spomenu to je onako uzgred, stidljivo, i uvek u kontekstu da su oni donosili odluke, a ja sam samo verifikovao to što su oni radili. Pošto se i oni tako ponašaju, ovo je prilika da im sada uzvratim i još jednom podsetim da je samo komandant Armije bio institucija. Da ih podsetim ko je ispred koga stajao u stavu “mirno”, raportirao i izveštavao. Ko je donosio odluke i izdavao naređenja, a ko izvršavao tek pošto su im odluke odobrene. I, na kraju ko je bio prvi u vojničkoj subordinaciji u Trećoj armiji, oko koga se sve vrtelo.

Dosta je žuči u vašim rečima?

– U mojim knjigama sam uvek isticao prvo svoje potčinjene komandante pa sebe. Pojedinci sada govore samo o sebi. Oni, samo oni i niko više. To su mnogi uočili i često mi pišu o tom fenomenu. A upravo zbog njih ja se nalazim ovde gde jesam. Ja jesam bio čelni čovek Treće armije i snosim svu odgovornost, ali nisam je komandovao jedinicama na Kosmetu. Ja sam odgovoran za ono što su uradili drugi, a ti drugi su sada kao bili važniji od mene. Takvo samohvalisanje je toliko upadljivo i degutantno, da neobavešteni počinju da veruju u takve priče. Kao što je poznato, za vreme agresije niko nije ni čuo za Lazarevića i druge komandante, sve dok ja nisam počeo da ih promovišem, naravno s pravom. Ističem, svi komandanti brigada Prištinskog korpusa, koji su bili 1998. godine, izrasli su u vrhunske komandante pod mojom komandom, i većina njih je unapređena u generalske činove zahvaljujući meni. Ali, svi koji se sada sami reklamiraju da su bili najvažniji ili mnogo važni, čak i od mene – komandanta Armije, trebalo bi da se prisete kakva bi bila njihova karijera i vojnička sudbina da im nije bilo generala Pavkovića.

Pamtimo i greške

– Moram neke da podsetim da kad god su uradili nešto bez mog znanja, napravili su velike greške, kao što su događaji u selima Izbica, Meja, Ćuška, Slovinje, Alaš, Pustenk, Kruša, Ćirez, Rezala, Tauša, Ljubenić… ili gradovi Suva Reka, Podujevo, Đakovica, Istok, Peć… Zbog toga preporučujem svim mojim potčinjenim komandantima da kada govore ili pišu o tim događajima pišu o onome šta se dešavalo u njihovim jedinicama, za šta su oni bili odgovorni, a to nisu sprečili. Potrebno je radi istorije biti malo samokritičniji, jer nije sve bilo uspešno. Bilo je i propusta pa nije dobro da ih ja podsećam na to. U vezi s tim, ostali su mnogi nejasni i nerazjašnjeni događaji, posebno zbog čega komanda armije nije dobijala izveštaje o njima. Ali to ću ostaviti za neku drugu priliku, da o njima govorim. O tome bi trebali da govore oni komandanti u čijim su se zonama odgovornosti takvi događaji dešavali. Da ih ja ne podsećam.

“Poklon” – deset tona urana

Šta je, po vama, rezultat NATO bombardovanja 1999?

– Jedinice Treće armije povukle su se sa teritorije Kosova i Metohije posle potpisivanja Vojnotehničkog sporazuma.

“Pobednik” i epilog herojske odbrane pripadnika Armije, odlučen je potpisom za “zelenim” stolom. Na Kosmet je došla neka druga vojska i policija. Ostali su porušeni vojni objekti, karaule, kasarne, magacini, radio-relejna čvorišta veze, mostovi, pruge, putevi, makete i lažni položaji, minska polja… Ostalo je narodu Kosmeta, kao dar “oslobodioca”, oko 30.000 projektila sa osiromašenim uranijumom ili više od 10 tona urana. Imaće dovoljno vremena narednih 4,7 milijardi godina da “uživaju” u metohijskom voću i povrću i hladnim vodama sa Bistrice, Drima, Laba, Sitnice i Radonjićkog jezera.

Uvek sam se pitao kolika je velika bila briga svetskih moćnika kada su odlučili da spasavaju “miran i napaćeni albanski narod”. Podigli su veliku armadu i za 78 dana, kao od šale, bacili u vatru i dim milijarde dolara.

Dokumenta komande Treće armije

Možete li otkriti sa kojim podacima je raspolagala komanda Treće armije. Protiv koje sile ste se borili?

– Prema statističkim podacima NATO je počeo agresiju na SR Jugoslaviju sa 360 aviona, od kojih 203 lovca-bombardera i bombardera, 45 za neutralisanje sistema PVO, 42 izviđačka aviona, 16 iz sistema ACCAS8, četiri komandna mesta u vazduhu, 24 za elektronska dejstva, 28 za psihološko-propagandna dejstva i četiri za traganje i spasavanje.

U toku agresije agresor je ojačavao snage i na kraju je raspolagao sa 1.009 aviona, od kojih 457 lovaca, lovaca-bomabdera i bombardera, 182 za neutralisanje sistema PVO, 52 izviđačka aviona, 20 iz sistema AĐUAS8, devet komandnih mesta i operativnih centara u vazduhu, 252 avio-cisterne, 32 za elektronska dejstva, 28 za psihološko-propagandna dejstva i četiri aviona za traganje i spasavanje.

Koji su operativni podaci. Koliko je tokom rata bilo avio-napada?

– Prema operativnoj evidenciji za 78 dana agresije NATO avijacija je izvršila 30.000 avio-poleta ili 384 dnevno. Od toga u zoni Treće armije avijacija agresora izvršila je 15.857 avio-poleta ili 68 procenata u odnosu na teritoriju SR Jugoslavije i u vazdušnom prostoru iznad zone odgovornosti Treće armije, ostvarila je 228 avio-poleta dnevno. Registrovano je da je na zonu Armije lansirano 140 krstarećih raketa tomahavk i 4.672 razorna projektila, od kojih 4.107 na vojne i 565 na civilne ciljeve. Najveći broj projektila lansirani su na ciljeve u zoni Prištinskog korpusa, 3.523 u 634 napada. Najviše su gađani: Priština 134 puta sa 539 projektila, Prizren 68 puta sa 237 projektila, Niš 55 puta sa 237 projektila, Đakovica 55 puta sa 275 projektila, Gnjilane 53 puta sa 187 i Peć 28 puta sa 98 projektila. U zoni Treće armije avijacija je 85 puta gađala 21 kasarnu, sa 452 projektila, i uništila 262 i oštetila 370 objekata. Gađana su 60 stacionarna objekta, 324 puta sa 1.820 raznih projektila i uništeno 424, a oštećeno 418 objekata. Procenjena šteta na svim uništenim i oštećenim objektima iznosi 3.517.396.500,00 dinara. Prema operativnim podacima komande Treće armije, avijacija NATO je 199 puta gađala položaje jedinica armije na terenu, sa 1.227 projektila.

Napuštanje gradova

Nesporno je da veliki broj Albanaca zatim počeo da napušta i gradove na KiM?

– Pošto svakodnevna bombardovanja položaja i jedinica Treće armije nisu dala očekivane rezultate agresor je počeo da proširuje listu ciljeva i da gađa objekte VJ i MUP-a, koji se nalaze u centrima ili okolini gradova. U Prištini su gađani Pošta u centru grada, naselje Kičma, Kasarna Kosovski junaci, zgrada komande MUP-a, naselja Dragodan i Vranjevac, Grmija, autobuska stanica, gradsko groblje… To je izazvalo napuštanje i gradova od strane civila koji pokušavaju da napuste teritoriju Kosmeta.