Pored velikih gubitaka koje ima u poslednje vreme (oko milijardu evra), moćni nemački koncern Vinteršal Dea najavio je da nastavlja sa eksploatacijom nalazišta nafte i gasa u Sibiru. Neće biti novih projekata, ali će i dalje raditi na završavanju započetih poslova u tom delu Rusije, a šef kompanije Mario Meren objasnio je da oni nisu trgovci fosilnim gorivima, već proizvođači.
– Mi ne izvozimo gas iz Rusije i ne pogađaju nas sankcije, izjavio je Meren, dodajući da se o drugom delu posla sa fosilnim gorivima stara ruski Gasprom.
Ova dva koncerna osnovali su zajedničko preduzeće Gas koje posluje u Sibiru. Inače, koncern Vinteršal Dea nastao je 2019. godine spajanjem holdinga Vinteršal sa firmom Dea AG, sa sedištem u Kaselu i Hamburgu i zapošljavaju 2.500 ljudi, a većinski vlasnik je moćni koncern BASF sa 70 odsto udela. Ostatak pripada ruskom oligarhu Mihailu Fridmanu.
Mada je menadžer Meren napomenuo da se kompanija koju vodi našla na “temeljnoj prekretnici” zbog rata u Ukrajini, ostanak u Sibiru je opravdavao realnim potrebama za energentima.
“Nemačkoj i Evropi je neophodno sigurno i po ceni pristupačno snabdevanje energentima. Ta potreba će opstati”, kaže on i dodaje da je Nemačka velika industrijska nacija koja je zavisna od uvoza energenata. Meren ističe da će i kod većeg korišćenja obnovljivih izvora energije, biti potrebno mnogo energenata koje Nemci sami neće moći da proizvedu.
Poslovi u Norveškoj
Koncern menja strategiju i okreće se ka novim nalazištima u Norveškoj, ali i u Alžiru, pa čak i u Nemačkoj. U prvom planu su tri velika projekta u Norveškoj, a Alžir je treći na listi najvažnijih evropskih liferanata gasa.
Embargo EU na naftu
Nemačka se neće protiviti embargu Evropske unije na uvoz ruske nafte, iako ne smatra da je to najefikasnije sredstvo da se nanese šteta predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. Nemački ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek upozorio je da bi zastoj uvoza ruske nafte nanelo ozbiljan udarac najvećoj evropskoj ekonomiji, koji podrazumeva i manjak ponude i povećanje cena.
