Ron Dejvis, šef katedre za neurologiju na Istraživačkom institutu u Jupiteru na Floridi objašnjava da je ljudski mozak i danas nepoznanica jer ima oko 100 milijardi neurona, a mozak vinske mušice je jednostavne građe (ima oko 100.000 neurona) i može se postaviti pod mikroskop dok je još u funkciji.
|
Bolesti poput Alchajmerove, Parkinsonove i ostalih, ili psihijatrijske kao što su šizofrenije, bipolarni poremećaj, autizam – obeležene su poremećajem u usvajanju znanja, kaže Dejvis i izražava nadu da će njihov rad dovesti do leka za podstrek kognitivnih sposobnosti (pamćenje, prisećanja, rezonovanja) koji će pomoći mozgu da se bori protiv tih bolesti. |
Mogu se izolovati neuroni različitih funkcija i posmatrati kako, uz stimulaciju, šalju signale ostalim neuronima.
U jednom nizu laboratorijskih testova, vinske mušice su "trenirane" da zapamte miris koji se povezuje s električnim šokom i naučile su da je jedan miris loš jer su u njegovoj prisutnosti kažnjavane, a da je drugi miris u redu.
Ispitivanjem je ustanovljeno da se sećaju razlike u mirisima: oko 90 posto mušica izbegava električni šok. One koje ga ne izbegavaju izolovane su da bi se istražili njihovi geni.
U osnovi, vinske mušice imaju iste gene kao i mi, samo manji broj i njihova korelacija s ljudima je ono što čini istraživanje tako obećavajućim, kaže Dejvis.
"Ako kod mušica pronađemo gen koji je važan za objašnjenje procesa kao što je memorija, sekvenca tog gena u globalu je očuvana. Taj gen možemo da upotrebimo kako bi prepoznali sličan gen kod miševa ili kod ljudi, jer imaju vrlo sličnu sekvencu. Zbog toga s vrlo velikom verovatnoćom možemo kod ljudi prepoznati veliku većinu gena koji postoje kod vinskih mušica", rekao je Dejvis.
