U Muzeju vina, otvorenom krajem 2010. godine u centru Demir Kapije, nalazi se 360 eksponata mahom iz privatne zbirke kolekcionara Zvonimira Budimirovića.
Izloženi su sudovi od keramike, bakra, srebra i stakla iz kojih se točilo i pilo vino, kao i brojne alatke iz raznih perioda za ceđenje grožđa i pravljenje vina. Budimirović kaže da se radi o predmetima koje su sakupljale tri generacije iz njegove porodice.
Posebno mesto u Muzeju ima flaša od providnog stakla napravljena u Italiji za potrebe kraljevske vinarije u Demir Kapiji. Na flaši je utisnut kraljev grb porodice Karađorđević i iz nje je točeno vino od 1933. godine. Pažnju u Muzeju privlače i bokali iz vremena Aleksandra Makedonskog. Veruje se da su nakon svake bitke vojnici Aleksandra upravo iz tih bokala u znak pobede pili vino.
Sarajevska bakljaZvonimir Budimirović poseduje i jednu od tri rezervne baklje sa Zimskih olimpijskih igara održanih 1984. godine u Sarajevu. Čuvale su se ako se upaljena olimpijska vatra negde na putu ugasi. Baklja koju ima Budmirović nije bila upaljena. Čep na vrhu baklje još uvek stoji, a da je smesa u njoj bila upaljena, metalna struktura od koje je baklja napravljena, zbog visoke temperature brzo bi propala. Ovakva kakva je sada, nova i neupotrebljena, baklja može trajati beskonačno. |
Budimirović je poreklom iz Srbije, iz Negotinske krajine, regiona poznatog po vinovoj lozi. Ljubav ga je dovela u Demir Kapiju, koju je odmah zavoleo pošto ga je zbog brojnih zasada vinove loze neodoljivo podsećala na rodni kraj. Tu se oženio i oformio porodicu, a tu je ostvario i svoj san da prikaže vinsku kulturu Evrope.
– Ispod muzeja ćemo napraviti centar za degustaciju vina u antičkom dekoru. Pošto imamo dobro sačuvanu recepturu, želimo da oživimo i turistima ponudimo vino koje je pio Aleksandar Makedonski, zvano akrata – iznosi svoje planove Budimirović.
Prema njegovim istraživanjima, koja je pretočio u knjigu "Istorija vina", makedonsko vino je jedno od najkvalitetnijih na svetu. Prvo je gruzijsko, drugo korzikansko, a treće makedonsko. On objašnjava da vino u sebi sadrži više od 1.160 elemenata i kada flašu vina držite u ruci, imate jednu malu galaksiju u kojoj su svi elementi povezani. Prilikom transporta, taj mikrokosmos je u haosu. Zato treba da odstoji 24 sata, a neki kažu i 30 dana kako bi svi elementi postigli pređašnju harmoniju.
Vino je pre 6.000 godina krenulo iz Gruzije, pa duž crnomorske obale došlo do severne Grčke.
– Priča se da je i apostol Pavle u svojoj trećoj misiji od Soluna do Moravije zastao i zadržao se u Demir Kapiji, gde je izvršio prva pokrštenja u reci Došnici. Pokrštavali su se siromasi i zato je vino moralo da bude jeftinije da bi i oni mogli da ga kupe. Zanimljivo je da se hrišćanstvo širilo tamo gde su postojali vinogradi. Tikveška visoravan je u tom periodu bila veoma atraktivna, pa nije slučajno što je apostol Pavle upravo tu zastao na svom putu do Moravije. Zato smo u Demir Kapiji i otvorili Muzej vina jer ima istorijsku genezu s lozarstvom u ovom kraju – kaže Budimirović
