Vino i desert… i miris i ukus. Ovu kombinaciju “za uživanje”, predstavila je nedavno u Beogradu Vesna Milićević, vinski sudija i autor neobične interaktivne degustacione radionice uparivanja vina i deserta. U želji da opravda naziv “Osvestite čula, osetite sebe” za ovaj doživljaj odabrala je smiraj dana i ambijent sa pogledom na Dunav.
– Upoznavanje sa vinima i desertima je put do čula i njihovih dubina. Prepustite se srpskim vinima, jer uživanje u ovom piću je uživanje u životu. A, život je radost koja dolazi iznutra, dok nam sreća stiže sa strane – objašnjava Vesna degustatorima zavaljenim u ligeštule kako da osete ukus trenutka, uz pomoć više vrsta rozea iz srpskih vinograda i voćem ukrašenih kolačića.
Ona pojašnjava da je vino živo i menja se, razvija, diše, stari, kao i čovek. Podučava hedoniste degustatore pristigle u radionicu kako da uživaju u čarima tri ponuđena “pića bogova” čije ukuse i boje različitim čine i podneblja na kojima su zasadi vinograda i sorte grožđa. Upoznavanje sa pitkim rozeom, prema njenim rečima, kreće mirisom.
– Kada udahnete miris vina, osetićete stepen kiselosti, ali i količinu alkohola i bilja, odnosno voća. Grlo je najvažnije za procenu kvaliteta i ako vam je miris u nosu, a gutljaj iz grla, glatko nastavlja dalje, onda je vino odličnog kvaliteta. Ukoliko vam doživljaj zastane u grlu i ne osetite ništa posle toga, siguran je znak nije dobro – priča, uz napomenu da ponekad miris dobrog vina satima ostaje u nozdrvama.
Kao važno ističe služenje rozea u čašama “sa vratom” koji se drži rukom, kako se vino ne bi grejalo.
– Srpska vina zaslužuju mnogo veću pažnju od one koju imaju. Svako je jedinstveno i neponovljivo, a kao takvo zaslužuje sopstveni desert. Desert uz vino se pravi prema posebnoj recepturi od potpuno prirodnih sastojaka, bez pojačivača mirisa i ukusa. Prilagođava se rozeu i nosi njegov naziv sa etikete. To je tzv. uparivanje ukusa, a vodi se računa ne samo da kolačić ne bude previše sladak, već je i posebne teksture, fila i voćki kao što su bobice nara i borovnice – kaže Vesna i dodaje da je receptura deserta njena “mala slatka tajna”.
Gotovo svi degustatori su se prvi put sreli sa ovom mešavinom ukusa. Pomalo bojažljivo probaju, a onda osmeh pokazuje da ime se dopada.
I novinarka Zorica Marković, je prvi put probala vino i desert, a ovu radionicu vidi kao jedinstven primer istraživanja koje otkriva koja i kakva vina mogu da idu odlično uz slatki zalogaj.
– Obično vina kombinujemo, odnosno pijemo sa mesom, ribom, raznim vrstama sireva… Sada smo videli da se mogu uparivati i sa desertima, a ne samo sa slanim ukusima i teškim jelima – kaže Zorica Marković.
Berba zlatnih medalja
Vesna Milićević je učesnicima radionice prenela i da srpska vina na inostranim takmičenjima “beru” zlatne i srebrne medalje.
– Prošle godine su naši vinari imali veliki uspeh. Na ocenjivanju vina Serendipitdž Njines
u Italiji, dva srpska vina osvojila su zlatne medalje. Iza nas su bile Mađarska i Austrija sa po jednom zlatnom medaljom. U Bergamu na 15. međunarodnom konkursu u oktobru 2019. prijavljeno je 256 uzoraka iz 27 zemalja, a ocenjivale su ih sudije iz 30 država. Srpska vina osvojila su 13 zlatnih medalja – priča nam Vesna koja je kao sudija i sama bila deo tih takmičenja.
Ovogodišnji majski konkurs za vinare je, kaže ona, pomerila korona, ali se Italijani spremaju za tradicionalnu jesenju feštu ukusa iz sveta na oktobarskom nadmetanju u Bergamu.
Tradicija duga dva milenijuma
Tradicija uzgajanja vinove loze na teritoriji Srbije je duža čak od dva milenijuma. Pre Drugog svetskog rata bilo je zasada na 50.000 hektara da bi krajem 80-ih prošlog veka, pala na svega 5.000 hektara. Sa pojavom privatnog vinarskog sektora je u ovom veku je skočila na 15.000 hektara.
Belim “brišite” crno
Vesna Milićević je dala i jedan praktičan savet čitaocima “Vesti”.
– Ako neki slučajem po odeći prolijete crno vino koje se vrlo teško pere, postoji odličan trik kojim ćete se odmah rešiti fleke. Dovoljno je samo da na mesto gde je proliveno crno sipate belo vino i ružna mrlja gotovo mađioničarski nestaje.