Iz Dunava, kod Prahova, izvučen je prvi nacistički rečni vojni brod koji je pripadao dunavskoj i crnomorskoj floti Krigsmarine. Inače, Nemci su 1944. godine u operaciji “Dunavski vilenjak” potopili oko 200 brodova kako bi zaustavili prodor sovjetske rečne flote.
Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, najavio je da će narednih meseci biti izvađen 21 brod koji se već 80 godina nalaze u koritu Dunava, na plovnom putu kroz Srbiju. U narednoj fazi biće izvađeno oko 80 brodova.
“Svaki brod koji bude izvađen prolaziće detaljnu kontrolu uz demontažu eksplozivnih sredstava koja su ostala u njima. To traje desetak dana. Na slikama prvog broda vidi se koliko je ostalo eksplozivnih sredstava”, naveo je Vesić na društvenim mrežama, gde je i postavio fotografije tog broda.
On je dodao da je Crvena armija uklonila neke od brodova kako bi oslobodila plovni put krajem 1944, a potom i u proleće 1945. godine.
“Crvena armija je uklanjala brodove, a pojedine osposobila za plovidbu u svojoj rečnoj flotili koja im je bila potrebna za završetak rata. Od tada, skoro osam decenija, ništa nije rađeno u vezi sa vađenjem nemačke nacističke rečne flote”, istakao je Vesić.
Prema njegovim rečima, kada ovaj proces bude završen, javnosti će biti omogućeno da vidi deo te flote koja decenijama otežava plovidbu na ovom delu Dunava.
Inače, pre nekoliko godina je najavljivan projekat vađenja ovih brodova uz pomoć UN i EU jer ugrožavaju plovni put na tom delu Dunava, naročito kada je vodostaj reke nizak i kada se neki od tih brodova vide. Tada je utvrđeno da od oko 200 nemačkih brodova, 23 plovila najviše ugrožavaju protok brodova i čamaca. Nizvodno od luke Prahovo plovni put je sužen na 180 metara, a prisustvo ta 23 broda sužava put na svega 100 metara.
Zabeleženo je da su nacisti bežeći pred Crvenom armijom 1944. godine u operaciji “Dunavski vilenjak”, po naređenju generala Valtera fon Štetnera, duž Đerdapske klisure potopili celu crnomorsku flotilu u kojoj su bili patrolni čamci, sanitetski brodovi i barže. Pretpostavlja se da je u tom periodu na delti Dunava bilo oko 300 plovila, a u zoni od Prahova do Mihajlovca oko 200, koji su i potopljeni.
Tada je potpuno bio zatvoren plovni put koji je delimično oslobođen posle rata, kada su Rusi izvadili i osposobili nekoliko plovila koja su zaplenili kao ratni plen.
Dubinske mine još opasne
Na potopljenim brodovima su se nalazile tone ratne tehnike koju su nacisti pokušali da spasu povlačeći se sa Istočnog fronta. Pojedini brodovi puni su eksploziva, u njima se nalaze i dubinske mine koje su i dalje aktivne i koje i dalje predstavljaju ogromnu opasnost.
Žrtvovali i ranjenike?
Nemci su brodove namerno žrtvovali, primenili su sistem da potapaju jedan na drugi kako bi napravili barijeru da Crvena armija ne može dalje da napreduje Dunavom. Prema nekim navodima potopili su i jedan brod pun ranjenika. U Prahovu su godinama posle rata stariji žitelji pričali da se čulo zapomaganje ranjenika u vreme potapanja broda. Tom akcijom je komandovao kontraadmiral Paul Zib. Prema zvaničnim podacima, brodovi su usidreni kod Prahova 1. septembra 1944, a potopljeni između 6. i 7. septembra. Kada je posao bio skoro završen, Zibu je 7. septembra stigla neočekivana naredba da potapanje odmah obustavi. O sudbini ranjenika ne postoje zvanični dokumenti. Dan pre potapanja Zib je dao naredbu da se oni evakuišu, ali nema pisanih tragova da li je to i urađeno. Zib je prvo bio osuđen na smrt zbog te odluke, ali je onda presuda ukinuta, posle čega je odlikovan.
Tragičan pokušaj
Ideja o uklanjanju ovih brodova je stara 75 godina. Osamdesetih godina prošlog veka u saradnji sa Rumunima bez prethodne pripreme započeto je vađenje brodova, ali je došlo do eksplozije i smrtno je stradalo deset ljudi.
I Uskok na dnu reke
Kod Prahova je pod vodom i Uskok, prvi motorni šlep Rečne plovidbe Kraljevine Jugoslavije Stigao je 1933. godine u Beograd kao najmoderniji rečni brod svog vremena, ali je 1941. godine sa okupacijom države bio oduzet i stavljen u službu nacističke ratne mornarice. Određen je 1943. za službu u floti Krigsmarine. Po odluci komandanta Ziba, potopljen je 7. septembra 1944. Ministar Vesić je naveo da Uskok, ako je u dobrom stanju, može biti sačuvan za naš Muzej nauke i tehnike.
