Za glumca Viktora Savića ova godina je bila plodonosna. Uprkos korona virusu, glumac radi na nekoliko projekata, a domaća publika imala je nedavno prilike da ga gleda u seriji “12 reči”.
Ovih dana uspešno balansira između pozorišta i snimanja serija i filmova, a kako kaže, pažljivo bira uloge. Otkrio je šta mu je još bitno sem scenarija, kada pristane da radi neki projekat.
– Najbitniji su mi scenario i partneri, ali na kraju i novac. Honorar je poslednja tačka na mom spisku, ali svakako prvo idu ove stavke koje sam pomenuo na početku – kaže Viktor.
Prema rečima Savića, pozitivno gleda na hiperprodkciju u Srbiji.
– Postoji gomila mojih kolega kojima je ovaj posao jedini izvor prihoda. Ne bih komentarisao da li kvalitet može da se održi u sve većem broju serija i filmova, ali najbitnije je da kolege od ovoga posla zarađuju. Ukoliko je dobar scenario, kvalitet će sam po sebi doći sa ljudima koji imaju dara. Bitno je da ima posla za sve moje kolege – kaže Viktor.
On napominje da je njegovim mlađim kolegama teško da dođu u prvi plan i zauzmu svoje mesto pred kamerama.
– Teško je uvek na početku. Sve to zahteva posebnu sreću i socijalnu inteligenciju kao i za svaki drugi posao. Bitno je u sve zakoračiti hrabro i pre svega je potrebno da se veruje u to – govori glumac.
U poslednje vreme sve više glumaca za dobar honorar glumi u reklamama, vodi emisije i različite kvizove, međutim, Viktor smatra da nije potrebno da glumac bude multimedijalna ličnost.
– Ne slažem se sa tim. Ne mislim da bi trebalo da bude ni jedno ni drugo. Zavisi od čoveka. Prevashodno smo mi glumci, pa tek onda ostale ličnosti – govori Savić.
On je za kraj otkrio kakvi ga projekti očekuju u budućnosti.
– Postoje projekti na kojima trenutno radim. U pitanju je predstava “Mačka pečena” u “Teatru na brdu”, jedna tema o kojoj treba da se priča, a to je zlostavljanje žena. Jedna dramska priča, jer je tema sama po sebi teška. To je nešto što bi mladi ljudi trebalo da pogledaju. Poslednje što sam završavao je film “Bilo jednom u Srbiji”, čija se radnja dešava između dva rata. Jedna pozitivna i nadahnjujuća priča, prepoznatljiva po mentalitetu ljudi. Treba da podižemo moral o svemu tome – zaključuje Viktor Savić.
