Ako bi Turska pokazala uspeh, obe države bi zahtevale uspostavljanje mira sa zatečenim stanjem. Ako bi pobedila Srbija, velesile neće pomagati stvaranje velike slovenske države.
Ipak, pod pritiskom Rusije, Beč je pristao da Srbija dobije delove Kosova i Bosne, a Crna Gora Hercegovinu i luku na Jadranu. Za to vreme, vesti o zverstvima koje je turska vojska činila nad Srbima tokom rata zataškavane su sve do kraja 1876, i tek tada provalile u zapadnu javnost.
Tada je objavljen Memoar srpskog ministarstva spoljnih poslova čiji je koncept sastavio ministar Jovan Ristić. O Memoaru se nije raspravljalo ni na jednoj mirovnoj konferenciji, pa ni na Carigradskoj, koja ništa nije rešila, ali je Srbija od nje imala utoliko koristi da se Evropa zainteresovala za njen slučaj.
Međutim, o Srbiji su progovorili mnogi ugledni ljudi u svetu, među kojima je najglasniji bio Viktor Igo, čuveni francuski književnik i političar. On je u francuskom parlamentu i u štampi opširno raspravljao o zločinima koje su Turci počinili nad srpskim narodom.
Svoje rasprave i podatke objavio je u spisima pod naslovom "Za Srbiju". U njemu Igo protestuje protiv ravnodušnosti zapadnih vlada i velesila prema genocidu koji sprovodi Turska protiv slovenskih naroda, a posebno srpskog, i poziva narode Evrope na ujedinjenje protiv nečoveštva.
U korist Srbije su radili i mnogi listovi u Francuskoj, poput "Malog žurnala" i "Malog pariskog žurnala". Oni su svakog dana objavljivali crteže sa prizorima iz rata na tlu Srbije i članke koji su slavili srpsku i crnogorsku vojsku.
Često su i sami rodoljubi iz Srbije i Crne Gore pripremali i objavljivali u štampi Francuske, Rusije i Engleske propagandne članke koji su često pogađali mete: pridobijali javno mnjenje, a preko njih uticali i na diplomatiju
