Vikiliks je u četvrtoj objavi u seriji "Spaj fajls" javnosti omogućio da pročita niz dokumenata o kontroverznom softveru, ali i da skine njegove kopije i pročešlja listu klijenata među kojima su, kako se tvrdi, policijske i bezbednosne službe 17 zemalja.
Podatke je prikupio neidentifikovani haker upadom u bazu "FinFišera" u avgustu, a ta nemačka kompanija nije želela da se oglašava povodom ovog slučaja.
Vikiliks tvrdi da su među klijentima "FinFišera" bezbednosne ili policijske službe Australije, Bahreina, Bangladeša, Belgije, Bosne i Hercegovine, Estonije, Mađarske, Italije, Mongolije, Nigerije, Holandije, Pakistana, Singapura, Slovačke, Katara, Južne Afrike i Vijetnama.
U dokumentaciji kompanije "FinFišer" klijenti su obeleženi nizom od osam karaktera, ali su neki od njih su identifikovani analizom prepiski i podataka.
O nekima od zemalja se govorilo i prošle godine, ali su Belgija, Italija, Slovačka i BiH nove na listi.
"Ove podatke bi zajednica trebalo da iskoristi kako bi napravila alate za zaštitu ljudi od ovakvog softvera. FinFišer nastavlja da bez problema radi u Nemačkoj i ovakav malver, koji se može koristiti kao oružje, prodaje i najgorim režimima na svetu", naveo je u saopštenju osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž.
Vikiliks je prolazeći kroz podatke ocenio da je "FinFišer" ostvario ukupne prihode veće od 50 miliona evra prodajom softvera za špijuniranje svojim klijentima, ali se ne navodi u kom periodu.
Iz dokumentacije se vidi da su službe iz BiH su u 2013. godini u martu potpisale ugovore za softver "FinFly USB" i "FinSpy" teške oko 206.000 evra.
U dokumentaciji je navedeno da je za "FinFly USB " potrošeno 4.620 evra, a za osnovnu licencu za FinSpy, za dva agenta i deset "meta za praćenje" 202.200 evra.
Softver je napravljen kako bi skenirao i presretao pozive i prenos podataka sa računara ili telefona, u šta spadaju obični pozivi, pozivi preko Skajpa, ali i sms, mejlovi ili razgovori preko čet klijenta.
