Povodom obeležavanja Vidovdana, jednog od najvećih srpskih praznika, u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Kopenhagenu upriličen je svečani prijem za naše ljude koji žive u ovoj skandinavskoj zemlji.
Prvom Vidovdanskom prijemu prisustvovao je i mitropolit skandinavski Dositej u pratnji protojereja stavrofora Milana Gardovića, paroha iz Danske i protojereja stavrofora Aleksandra Samardžića, sveštenika parohije iz švedskog Malmea. Pored brojnih gostiju srpske zajednice, saborovanju su prisustvovali i Božidarka Zekić, savetnica u Ambasadi BiH u Danskoj, i Dragan Stojanović, predsednik Crkvenog odbora.
Skup je svečano počeo intoniranjem himne “Bože pravde” i obraćanjem Mirjane Živković, ambasadorke Srbije u Kraljevini Danskoj, koja je svima poželela dobrodošlicu. Ona je navela da je organizovala okupljanje povodom jednog od najvećih srpskih praznika, sa željom da se predstavi našim ljudima, da ih upozna i da dijaspora upozna nju i njene saradnike.
Uzajamno poštovanje
– Hvala što ste se odazvali našem pozivu, a posebno bih zahvalila na dolasku mitropolitu Dositeju, ali i ocu Milanu Gardoviću, sa kojim sam imala čast da sarađujem godinama. Moj povratak u Skandinaviju dodatno me raduje, ali i inspiriše jer još nosim u srcu i duši uzajamno poštovanje koje vašim prisustvom ponovo potvrđujete i zahvalna sam vam na tome. Početak mog rada u Kraljevini Danskoj neizostavno je morao biti obeležen jednim ovakvim skupom, susretom sa svima vama, kako bismo u narednim godinama bolje sarađivali i zajednički ovde radili na podizanju ugleda Republike Srbije – istakla je ambasadorka.
Prema njenim rečima o značenju Vidovdana svi puno znaju, ali se, smatra ambasadorka, o njemu ne govori u dovoljnoj meri.
– Svakako da su Kosovska bitka i stradanje Svetog kneza Lazara i svih svetih srpskih mučenika ono prvo na što pomislimo kada kažemo Vidovdan. Na ovaj datum koji za srpski narod ima veliku istorijsku simboliku odigrali su se i mnogi drugi značajni događaji obeležavani u različitim vremenima, u različitim sistemima i epohama. Svaka od proslava Vidovdana je bila slika vremena i ljudi koji su ga činili, ali je Vidovdan i pored svega ostao simbol pre svega opstanka srpskog naroda na balkanskim prostorima – navela je ambasadorka Živković.
Dan važnih događaja
Ona je potom podsetila na najvažnije događaje koji su se desili na Vidovdan.
– Godine 1889. Kraljevina Srbija je prvi put svečano obeležila Vidovdan kao praznik na najvišem vrhovnom nivou; 1913. je obeležen početak Drugog balkanskog rata a prva proslava Vidovdana na Kosovu i Metohiji u manastiru Gračanica; 1914. na ovaj dan, svi to znamo, izvršen je atentat nad Francom Ferdinandom i započeo je Veliki rat; 1919. godine potpisan je Versajski sporazum čime je završen Prvi svetski rat, posle čega je obeležena prva proslava Vidovdana u tek stvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kralj Aleksandar II Karađorđević doneo je 1921. Vidovdanski ustav; 1939. obeleženo je 550 godina od Kosovske bitke, a centralna proslava uz prisustvo državnog i crkvenog vrha održana je na Gazimestanu. I pomenuću još 1989. godinu, kada je na Gazimestanu održan, do tada, a i do danas, najveći skup povodom obeležavanja ovog praznika. Bila je to poslednja velika proslava ovog praznika na Kosovu i Metohiji – rekla je ambasadorka i izrazila nadu da će okupljanje o Vidovdanu postati tradicionalna manifestacija u srpskoj ambasadi u Kopenhagenu.
Prijem je nastavljen druženjem, a za ovu priliku posebnu lepotu saborovanju dao je Opanak, folklorni ansambl koji na čelu sa Jovanom Pecovski i Radoslavom Pajićem radi u sastavu udruženja Drina iz Balerupa. Po sunčanom vremenu u bašti srpske ambasade predstavili su se spletom vlaških igara “Kobišnica”.
Na Gazimestanu
Aleksandar Stojanov, ugledni član srpske zajednice u Danskoj, potom je izgovorio pesmu “Na Gazimestanu”, našeg velikog pesnika Milana Rakića. Stihove divne i emotivno jake pesme Aleksandar je izrecitovao tako da niko u svečanoj sali nije ostao ravnodušan.
Blagoslov
Mitropolit skandinavski Dositej je blagoslovio Vidovdansko saborovanje.
– Hteo bih da zahvalim na ovoj ideji, na ovom okupljanju koje će, ako bog da, biti tradicionalna manifestacija ubuduće. Mi pravoslavni Srbi treba da znamo da smo se kroz Svetog kneza Lazara i sve mučenike do današnjeg dana zavetovali da ćemo biti to što jesmo i znati odakle smo. Da smo pravoslavni, da nam je Carsko nebesko na prvome mestu, ali da ne zaboravljamo ni ono što je zemaljsko. Budimo ponosni na ono što imamo, odakle smo, ko smo i šta smo! Naše je da činimo za dobrobit srpskoga naroda u svetu gde bitišemo i postojimo. Dovoljno je da svako od vas radi sa nekim, da ima dobroga prijatelja, i to je već jedna vrsta misijskog rada, jedna vrsta ambasadorskog rada – istakao je mitropolit Dositej u svojoj besedi.
Svi smo mi ambasadori
– Zadatak nas koji smo u ovom delu Evrope je da svoju otadžbinu branimo i podižemo njen ugled u ovoj zemlji. Pre svega svojim radom, ali i slogom među nama. Danas koristim priliku na ovom skupu da vas zamolim da zajednički, složno prionemo radu u boljoj prezentaciji Republike Srbije. Možda ja formalno nosim titulu ambasadora Srbije, ali svi ste vi ambasadori svoje zemlje, koji svojim delima mogu da daju doprinos boljem predstavljanju naše lepe Srbije. Vi ste ti koji bolje poznaju ovu zemlju od nas diplomata koji dođemo na par godina. Nemojte se ustručavati da nam skrenete pažnju na eventualne greške u našem radu, da nam date sugestije kako da unapredimo saradnju sa danskim državnim organima, privrednicima, ali i da nam ukažete da bolje postupamo u konzularnim odnosima u saradnji i pružanju usluga vama. Da nam predložite kulturno-umetničke događaje, ali i da reagujete na jednostrano izveštavanje o Republici Srbiji u Danskoj – istakla je ambasadorka Živković.
