Momčilo Moca Vukotić, preminuo je u 72. godini života, a njegov odlazak teško je pao svima, jer je Moca bio poštovan i od strane pristalica Partizana i Zvezde.
Brojni ljudi iz sveta fudbala okupili su se u Skupštini grada . Na komemoraciji su se od Vukotića u govorima oprostili predsednik Partizana Milorad Vučelić, vršilac dužnosti predsednika FSS Nenad Bjeković, Saša Ilić i dramski pisac Dušan Kovačević
Vučelić je u ime Partizana odao poštovanje Moci Vukotiću, a rekao je i da će u njegovu čast da zapali jednu cigaretu, što je bila njegova velika strast, koja mu je, nažalost, na kraju i skratila život.
– Dragi prijatelji, na blistavom nebu zvezda Partizana, zvezda Moce Vukotića sija velikim i snažnim sajajem i sijaće tako dok je Partizana i njegovih navijača. Momčilo Moca Vuktitć je po svim današnjim vladajućim pravilima bio pravi tihi velikan. Ništa van fudbala ga nije zanimalo, ništa van fudbala nije želeo da dobije, već samo na fudbalskom bojnom polju. Tokom života nije imao nijednu aferu, skandal, ništa ono što je danas vezano za fudbalere koji se na svaki način bore za fudbalsku pažnju. Sve je zadobio znanjem igrom i iznad svega u svom Partizanu.
– Bogom dani talenat potvrđivao je samo na fudbalskom terenu, potvrđivao je ljubav prema Partizanu, što nije uvek lako. Imao sam generacijsku sreću da ga gledam, na čemu sam mu posebno zahvalan. Kada se završi ova komemoracija u njegovu čast zapaliću jednu cigaretu. Partizan odaje veliki poštovanje jednom od najvećih igrača u njegovoj istoriji, neka je večna slava Momčilu Vukotiću – rekao je Vučelić.
Njegov veliki prijatelj i takođe legenda Partizana, Nenad Bjeković istakao je u govoru posebno njegove ljudske karakteristike.
– Ko je i šta je Moca bio svetu i Srbiji, možda će neko uspeti da ispriča jednog dana, da ispriča priču virtuoza i simbola jednog vremena i vrednosti. Kolika je bio legenda koja je trajala decenijama, toliko je bio idol milionima. On je bio čovek koji je učio generacije, ne samo kako se ponašati na terenu, već i kako živeti van njega. Bio je simbol najviših vrednosti kao prijatelj, otac, muž i deda. Moca je bezrezervno voleo svoju Bosu, koja je bila uz njega ceo život, a tako snažno čuvajući njegov mir i spokoj i dom mu je ostao nedodirljiv, bio je to njegov hram.
‘
– Svako ko ga je poznavao znao je da su njegovi sinovi Dejan i Nikola bili smisao svega za njega. U njegovim očima smo uvek videli njih, a u njihovim njega. Imao sam tu privilegiju da sa mojim Mocom živim. Biti njegov prijatelj značilo je da imate bezrezervnu podršku. Dragi moj prijtelju, brate moj, neću ti reći zbogom, nego vidimo se ponovo – rekao je Bjeković na ivici suza.
Saša Ilić je istakao da mu je bila čast što su ga navijači zvali naslednikom Moce Vukotića.
– Kad zauvek odlazi velikan kao naš Moca, reči su suvišne da opišemo tugu. Pre svega u njegovoj proocidi, a zatim i u našem Partizanu. Uveren sam da je smrt o Mocinoj preranoj smrti rastužila sve ljubitelje fudbača. Ugledni novinar Politike Stojan Protić svojevremeno je napisao na vrhuncu nejgove slave, kada bi se u fudbalu dodeljivala nagrada kao u šahu, Moca bi bio velemajstor. Milutin Šoškić rekao je da je Momčilo Vukotić bio najvoljeniji igrač Partizana, zato i ne čudi što je Partizan najveći broj navijača dobio dok je igrao Moca.
– Zbog velike razlike u godinama nisam imao priliku da neposredno gledam nejgove majstorije. Bio sam neizmerno srećan kada su navijači govorili da sam Mocin naslednik. Iako sam mislio da preteruju, te pohvale su mi prijale, kao i saveti koje sam dobijao od njega.
– Nema sumnje da će Moca za sve što je uradio za Partizan imati večnu slavu od strane navijača i kluba. Uveren sam da ćemo imati spomen za njega. Nikad neću zaboraviti Mocu Vukotića, velikog čoveka i velikog fudbalera. Neka mu je večna slava i hvala za sve što je učinio za fudbal u Srbiji i Partizan – rekao je Saša Ilić.
Mocin porodični prijatelj bio je i dramski pisac Dušan Kovačević, koji je tokom govora podržao inicijativu da se stadion u Humskoj nazove po Moci Vukotiću.
– Moca je imao dve ljubavi, jedna je bila porodica – supruga Bosa, sinovi Dejan i Nikola i unuci koji su ga lečili od teške bolesti. Uz veliku ljubav za najbliže, rame uz rame je bio Partizan. Kao igrač Partizana, trener ili član uprave, svoj život je posvetio klubu iz Humske. O njemu se pisalo kao jednom od najboljih igrača svih vremena. Na terenu, kao i u i životu, bio je veliki gospodin sa brigom za sve prijatelje. Bila mi je čast da smo bili kućni prijatelji i da smo 30 godina igrali mali fudbal sa drugim umetnicima. Čini mi se da nema većeg fudbalera koji je imao manje nesporazuma. Bio je čovek velike tolerancije, biće primer čoveka koji je mogao da dostigne zvezde, a da hoda po zemlji. Podržavam inicijativu da se stadion u Humskoj nazove po Momčilu Vukotiću – zaključio je Dušan Kovačević.
