– Za hod mi je trebalo 40 minuta, na visini od 200 metara. Izveo sam ga na najvećoj evropskoj brani. Osećaj je zaista čudan. Brana je prilično "kul", zastrašuje i motiviše istovremeno. Što sam bliži bio sredini, to je nervoza bila veća. Nisam imao osećaj da se približavam cilju, a stopala su počela da bole, i to veoma jako, rekao je Džulijan za sajt redbull.com.
Ovaj hrabri mladić je priznao da je u početku bio jako uplašen i da uopšte nije očekivao da će iz prvog pokušaja oboriti svetski rekord. Ipak, kako je istakao, nije poklekao isključivo zbog mentalne snage, ali i da su poslednjih 30 metara bili najkritičniji.
– Mi, hodači po žici, poslednjih 30 metara zovemo "tranzicija". Tu se oscilacije radikalno menjaju, a ljuljanje postaje manje, ali oštrije, te iziskuje potpunu promenu stila hodanja. Jedva sam izdržao na kraju, stopala su mi se znojila, kolena tresla, ali sam presrećan što sam uspeo. Zahvalan sam svom timu, kojem sam stavio život u ruke, za kraj je rekao Džulijan Midermajer, novi svetski rekorder u dužini hoda po žici.
Doduše, ovo mu dođe jedno veliko "ništa" u odnosu na hod po žici 1.200 metara nad pustinjom.
