Kao dečak, Zek je bio pod uticajem svog oca, ali i žrtva porodičnog nasilja. Prema njegovim rečima, ono što ga je navelo da ja ne postane nasilnik je to što je i sam bio žrtva nasilja.
-Kada sam imao 11 godina hteo sam da udarim školskog drugara, ali nisam mogao, empatija je pobedila mržnju i netrpeljivost koju sam osećao prema tom dečaku. To je taj prelomni trenutak u mom životu – Ispričao je Zek.
Zek je u svojoj knjizi napisao: “ Koristeći nenasilne metoda da rešiš konflik ne znači da si pasivan. To ne znači da prihvataš žrtve i da odustaješ od borbe. To samo znači da si humaniji u odnosu na svoje protivnike, da razumeš njihove strahove i potrebe. To znači da radiš na pomirenju, a ne na osveti.”
Na kraju je i citirao pokojnog istoričara Teodora Rozaka: “Ljudi pokušaju da za nedelju dana reše problem nenasilnim putem, a kad to ne uspeju, vrate se nasilnim metodama koje nikad u istoriji nisu delovale.”
