Vidar koji leči sve bolesti

Jedan od većih pravoslavnih praznika je Vidovdan, koji i danas budi sećanja na Kosovski boj i korene našeg naroda. Vidovdan je tu i da nas podseća na čojstvo i junaštvo, posebno danas u surovom političkom savremenom potkusurivanju.
Vidovdan povezuje epohe kroz koje su prošli Srbi sa svim svojim veseljima i stradanjima. U našem narodu ova svetkovina je poznata i kao Dan svetlosti, pa su za njega vezane razne legende. Legenda iz vremena pre hrišćanstva kaže da je Sveti Vid u vreme starih Slovena bio božanstvo prirode.
Sveti Vid je prethrišćansko božanstvo, pripadao je Panteonu srpskih božanstava, a legenda kaže da je bio vidar koji leči sve bolesti. Kasnije je u narodu, zbog imena Sveti Vid, nastalo verovanje da leči samo bolesne oči, ali narod mu je pripisao i brojne ljubavne magije.
Ipak, običaji starog vremena su ostali kao deo staroslovenske kulture i tradicije, pa se i danas poštuju u ruralnim sredinama. Doskoro su u Srbiji, Crnoj Gori i Hercegovini uveče na Svetog Vida palile vatre, koje su ljudi preskakali – da bi se "očistili" od bolesti. Igralo se oko plamena, kao što su to činili i naši preci oko svojih svetilišta u brdima, posle spaljivanja žrtava na ruševinama starosedelačkih hramova.
Prema običajima i narodnim verovanjima, devojke na Vidovdan oko glave nose vence od trava i cveća i igraju u kolu – "tri koraka napred i dva nazad".

Dozivanje budućeg muža
Na Svetog Vida rastu dve vrste travčica – vidovčica, jarkocrvenog cveta, i modra vida, sličnog cvata. Ujutru, na Vidovdan, ljudi peru lice u posudi, ili na izvoru čija je voda posuta tim travkama – za bolji i zdraviji vid. Sa njima se vrača tako što devojke uzmu oba cveta i stave pod jastuk pre spavanja uoči Vidovdana uz reči: "Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak." Verovalo se da će devojka koja izgovori ove reče noć pred ovau svetkovinu već narednih nekoliko dana da upozna budućeg muža.
Zanimljivo je da i narodi severne Evrope proslavljaju ovaj praznik, ali ga zovu Sveti Vit. Posebno mesto u toj priči imaju vile Rusalke, u koje su verovali stari Sloveni, a koje su bile poznate po igranju kola. O Vidovdanu se one preobražavaju u Rusalje, žene koje padaju u zanos i "razgovaraju" sa pokojnicima, što pravi vezu sa novom hrišćanskom verom, jer na dan 28. juna često padaju Duhovi.