Posle nedavnog teksta u “Vestima” o teškom životu nepokretnog Vladete Spasojevića (45) i njegove majke Roksande (72), žitelja pešterskog sela Brnjica (opština Sjenica), više naših čitalaca poželelo je da pomogne ovoj porodici.
Neki su, poput humanitarca Hida Muratovića i dobrotvora iz Amerike, Švajcarske i Rožaja u Crnoj Gori odmah poslali svoje novčane priloge uz molbu Muratoviću da se “pobrine” za Vladetu i njegovu majku, kao i želju da se Vladetin život bar malo poboljša.
– Čim pročitam neku “tešku” priču u “Vestima” odmah obilazim ugroženu porodicu, nosim “prvu pomoć” i tražim načina da se i sam uključim u akciju. Odmah sam video da se radi o jednoj teškoj sudbini u muci koju Vladeta i njegova ostarela i bolesna majka Roksanda sami ne mogu da reše. Za početak poneo sam im namirnice, sredstva za higijenu, odeću, obuću i lekove u vrednosti od 100 evra. Još 50 evra uručio sam da im se nađe u kući – priča humanitarac i naš saradnik Hido Muratović.
Naglašava da će i u narednom periodu stalno biti uz Vladetu i Roksandu. U međuvremenu, porodici Spasojević iz Amerike su stigle dve donacije. Poznati dobrotvor Šaćir Mačkić poslao je 200 dolara, a Mirsad Redžepagić 100 evra. Od Mila Aleksića iz Švajcarske pristiglo je 200 franaka, a od anonimne čitateljke iz Minhena 100 evra. Još 200 evra donirao je štićenik Humanitarnog mosta “Vesti” iz Rožaja Elvedin Balić, koji je nedavno, zahvaljujući donacijama naših čitalaca, kupio kuću za svoju teško bolesnu suprugu i nepokretnog sina.
– Mislili smo da smo sami i od svih zaboravljeni, a nismo. Prvo nas je obradovao Hido Muratović posetom i svojim poklonima, a evo odmah su počele da pristižu i donacije. Videćemo da li ćemo uspeti da sakupimo dovoljno novca za uređenje ulaza u kuću, betoniranje dvorišta i betonske staze do seoskog puta, ali i nabavku motornih invalidskih kolica, koja bi mom Vladeti mnogo značila – priča starica Roksanda.
Moli nas da prenesemo najveću zahvalnost i pozdrave Šaćiru Mačkiću, Mirsadu Redžepagiću, Milu Aleksiću, Elvedinu Buliću i anonimnom donatoru iz Minhena.
– Bog neka ih čuva i sreća neka ih prati! Za nas su oni heroji i deo naše porodice. Nadam se da će svevišnji znati da nagradi njihova dobra dela – poručuje baka Roksanda, koja svojim starim, onemoćalim i bolesnim rukama brine o svom nepokretnom sinu, pomaže mu da sedne u invalidska kolica, izađe i uđe u kuću.
Vladeta je bio iskreno iznenađen dobročinstvima, a posebno ganut zalaganjem Hida Muratovića.
– Ukoro će to biti mnogo lakše. Čim se sakupi još malo novca Hido dolazi sa majstorom Avdom Hadrovićem i njegovom ekipom da nam izbetoniraju deo dvorišta (prilaz i ulaz u kuću), a potom i stazu do seoskog puta kojom ću, bar kad je lepše vreme, kolicima moći da odem do seoske prodavnice i vidim se sa ljudima. Kako mi je javio Muratović, uskoro će mi, najverovatnije iz Austrije ili Amerike, stići i mobilni telefon. Voleo bih i ako bi uspeli da nabavimo “motorna” kolica, jer ova “ručna” sve teže pokrećem – priča Vladeta i dodaje:
– Narod poreklom iz ovog kraja uvek je bio poznat po humanosti i dobroti. Srećan sam što nisam zaboravljen i što još ima ljudi, raznih vera i nacija, spremnih da pomognu drugima koji su u nevolji. Svima se srdačno zahvaljujem, a Bošnjacima koji su mi poslali pomoć želim da svoj najveći praznik ramazanski Bajram provedu u zdravlju i rahatluku – poručuje Vladeta.
Na nogama bio do pre dve godine
Podsetimo, Vladeta je posle tridesete godine saznao da boluje od multiple skleroze, ali je sve do pre dve godine, dok nije nezgodno pao sa konja, bio na nogama i uspevao je da sam prehranjuje sebe i ostarelu majku. Od tog kobnog pada bolest se pogoršala, ostao je u invalidskim kolicima koja će ga pratiti do kraja života. Osim bakine poljoprivredne penzije od nepunih 100 evra, nemaju nikakva primanja, niti mogućnosti (i snage) da bilo šta zarade. Zbog bolesti Vladeta se nije oženio, sada ima 45 godina, u kolicima je, pa su njegove šanse da zasnuje porodicu i dobije potomke samo teoretske.
Pozdrav i pomoć od Balića
Novčanu pomoć Vladeti i njegovoj majci Roksandi među prvima je poslao Elvedin Balić iz Rožaja kome su dobri ljudi sakupili 30.000 evra i kupili kuću u koju će se od 10. juna useliti sa teško bolesnom suprugom Sanelom, nepokretnim sinom Tarikom i drugim (zdravim) sinom Abdulahom.
– Čim sam video da je Vladeta u kolicima, isto kao i moj Tarik, odmah sam odlučio da od novca koji je nama sakupljen, za njega izdvojim 200 evra. Posebno mi je drago što sam pomogao čoveku druge vere i nacije, jer su i nama mnogo donacija, osim Bošnjaka, poslali i Srbi, Crnogorci, Albanci, Makedonci. Želim Vladeti da se bori i ne predaje i nadam se ozdravljenju kako njega, tako i mog Tarika – ističe se u poruci ovog žitelja Rožaja.
