Branislava Jankov (31) iz Kikinde je mlada žena koja je pre godinu dana (nemojte pasti u nesvest) dala otkaz u državnoj firmi da bi trudna započela privatan posao. Neko bi pomislio da je luda, ali čekajte da čujete šta radi – pravi vez ultrazvuka bebe?! Ne, nije luda već srećna i zadovoljna: trudnica (opet), preduzetnica, Draganova supruga i majka malog Alekse koji ima 22 meseca.
Branislava, inače diplomirana pravnica, napustila je posao u tužilaštvu, a period pandemije iskoristila je na najbolji mogući način – za stvaranje nečeg kreativnog i trajnog, što će probuditi i sačuvati emocije.
– Kao žena koja je prvi put osetila šta je trudnoća, poželela sam da sačuvam sve iz tog perioda. Jedino opipljivo što sam imala je slika ultrazvuka moje bebe. Svi znamo da papir bledi, propada, nestaje, a ja to nisam htela da dozvolim. Tražila sam način kako da tu prvu sliku, posebnu emociju i uspomenu trajno sačuvam. Rešenje se javilo u vidu platna i konca, to jest veza ultrazvuka – počinje priču za “Vesti” Branislava, iz milošte Brana.
Neopisive reakcije
Ona je odmah izvezla ove poklone bližnjima, prijateljima i kumovima. Kada im je poklanjala vez njihove dece, reakcije su, kaže uz ponosan osmeh, bile neopisive.
– Ta njihova sreća, oduševljenje, suze i zahvalnost su me podstakli da ponudim svoje umeće i drugima koji žele da to dožive i pritom sačuvaju prve slike svoje dece – dodaje ona.
To je bio lakši deo posla, a čekao ju je teži – kako ideju da sprovede u delo. Strepela je da li će uspeti da se pokaže i dokaže na tržištu, da li će imati kupce, a samim tim i redovnu platu, da li je luda ili hrabra što je odbacila siguran posao, gde će i šta će ako joj ovaj posao propadne, jer naše društvo ne prašta greške…
– Sve mi se to vrtelo u glavi. Najviše sam se plašila da li ću uspeti da ostvarim svoj san i kako ću podneti ako ne uspem – iskrena je Brana.
Budući da u Srbiji, a i u regionu, niko ne pravi ni sličan vez, to joj je dalo mogućnost da donese nešto novo, za šta je verovala da će biti zanimljivo ljudima. Ne znajući šta je čeka, ali znajući da bi se više kajala da nije pokušala, Brana je stisla petlju i na Instagramu otvorila nalog “Vezionarka”.
– Lični profil sam otvorila tek pre dve godine, kad mi se brat preselio u Kinu. Mislila sam, stavim slike, podele me prijatelji, ljudi vide i poručuju vez. Ali ne ide tako – shvatila je brzo.
Zbog toga je iz želje da joj posao zaživi i uspe, pohađala razne kurseve (vođenje naloga, fotografisanje, odnos sa kupcima, pisanje tekstova za objave). Strahovi i dalje postoje, osim jednog.
– Sigurno je da sam prevazišla strah od neuspeha. Ne od neuspeha u ovom poslu, nego uopšte. Sad verujem u sebe i to mi je dovoljno da pokušam da ostvarim šta želim. Ako nekad ovaj posao propadne, imaću znanje, veštine i sposobnosti za neki drugi posao – kaže samouvereno.
Platno, čipka i biseri
Za izradu specifičnog veza, osim uloženog truda i ljubavi, od materijala koristi platno, konac i ram za vez, a po želji kupca, uključuje čipku, bisere, mašne… Klijenti uglavnom prihvataju njene ideje “mada kod veza ultrazvuka i nema mnogo mogućnosti da se nešto menja”. U ponudi je deset različitih ramova i 20 boja konca za vez imena bebe, pa klijenti sami prave kombinaciju koja im se sviđa.
– Materijal mora biti dovoljno čvrst da izdrži gust vez, da ne puca, a nikako ne sme da se tegli. Konac mora biti veoma izdržljiv, da se ne linja i ne kida usled čestog trenja. Duže od pola godine mi je trebalo da nađem najbolje materijale koji će najduže ostati nepromenjeni. Sad imam ljude od kojih kupujem platno, od drugih konac (Anćor britanski, koji se može naći samo na jednom mestu u Srbiji), a drveni ram za vez poručujem iz pozamanterije. Kad su u pitanju lančići i privesci sa vezom, koristim razne osnove, kožice i spojnice – priča sagovornica “Vesti” i otkriva da jedan vez ultrazvuka naplaćuje 80 evra, a da mesečno može da ih uradi najviše osam. Kad sve izračuna, “plata” joj je, kaže, zadovoljavajuća za standard u Srbiji.
– Ono što mi znatno više znači su reči podrške i zahvalnice koje dobijem od roditelja, koji imaju neki moj rad. Oni me, zapravo, plate rečima i ta plata vredi najviše – naglašava Brana.
Dosad je uradila više od 70 veza ultrazvuka, a veštim rukama veze i bebine otkucaje srca u stomaku, kako lepo kaže, da se zvuk života večno čuje. Mnogi njen ručni rad vide kao vrstu umetnosti, ali ne i ona.
– Ne bih sebe nazvala umetnicom, velika je to reč. Moja dela jesu unikatna, svaki ultrazvuk je drugačiji, ali nisu to umetnička dela – kaže skromno, da bi potom definisala sebe kao “neobičnog rukotvorca, koji izaziva emocije u ljudima”.
Slepa devojčica i četvorke
Ne postoji šablon po kojem se veze ultrazvuk bebe i svaki nosi neku svoju težinu. Žao joj je kad mora da odbije nekoga jer je slika ultrazvuka mutna.
– Najteži mi je bio vez ultrazvuka za slepu devojčicu. Sama pomisao da će jednog dana ona preko tog veza moći da spozna ovaj svet, značaj izgleda veza mi je doneo veliku sreću, ali i odgovornost, jer će po tom vezu ona stvoriti sliku u svojoj glavi – priča setno.
Tehnički gledano, najteži rad joj je bio na ramu prečnika 27 centimetara gde je vezla četiri ultrazvuka.
Vešte ruke
Kreativnim rukama i maštovitim umom, Brana veze i konture sa porodičnim motivima, pravi priveske za ključeve i torbe na kojima može da se veze kao i lančiće sa vezom imena ili ultrazvuka. Dve godine se kao student bavila i dekupažom. Mnogo voli i da čita, ali sada, zbog posla i majčinstva, nema mnogo vremena za to.
Tri dana za malo čudo
Za izradu jednog veza potrebno je više od 20 sati rada. Od momenta kad počne da veze, pa dok ne pošalje rad, prođe tri dana, jer sve radi sama (odgovara na poruke, veze, fotografiše, pakuje, šalje), za sada.
– Ostvarila sam dva sna – postala majka i pokrenula nešto svoje. Naredno što sanjam i želim jeste da omogućim ženama, koje bi želela da budu u mom kolektivu, da radimo zajedno i da ostvarim još nečije snove. San mi je da nađem način za vez 3D i 4D ultrazvuka bebe. Razvojem tehnologije, sve manje roditelji ima 2D ultrazvuk po kojem pravim vez, što znači da se i moje umeće mora razvijati u tom smeru – kaže ambiciozno.
Pravo kao hobi
Dok je radila u tužilaštvu, bila je, kaže, zadovoljna poslom, ali ne i sobom.
– Znala sam da takav rad i posao nisu za mene. Htela sam da radim za sebe, a ne za drugog, da rešavam svoje probleme, a ne da tražim rešenje za tuđe. I dalje volim pravnu struku, ali… Sada mi je pravo hobi, zbog kojeg ne bih napustila vez kao posao – konstatuje, pa bez dileme dodaje da se nije pokajala. Dobila je šta je želela – samostalnost i slobodu da sama donosi odluke, ali i mnogo veći stepen odgovornosti.
– Samo od mene zavisi ovaj posao. Koliko radim i ulažem, toliko dobijam, a pokreće me ideja da budem bolja verzija sebe. Ipak, bila bi laž da kažem da ništa nisam izgubila. Izgubila sam kolektiv koji sam volela i u kojem mi je bilo prijatno. Zato težim da stvorim kolektiv žena uz sebe koje će se isto tako osećati u radu sa mnom – ističe Brana.
Obzirna kakva jeste, ne želi da deli savete ljudima koje ne poznaje “jer svako ima svoju priču, svoje kako i zašto”. Želi da im svojim primerom pokaže da imaju izbor, da se ne boje odluke i da veruju u svoje snove.
– Nije državni posao bajka niti želja ako ga ne želiš. Kad se san ne ostvaruje radom u kancelariji, treba naći način da potencijal ostvariš na drugi način. Sada se osećam sigurnijom nego da sam bilo gde zaposlena i da svaki mesec mislim da li će se nešto promeniti, da li ću ostati tu. Uzdam se u sebe, svoje umeće i ruke, a u kancelariju ću se vratiti samo ako otvorim svoju.
Stiže seka za rođendan
Aleksa će, po svoj prilici, za svoj drugi rođendan kao poklon dobiti seku, s obzirom na to da je Branislavi termin za porođaj krajem septembra, neki dan posle Aleksinog rođendan.
Ohrabrenje iz dijaspore
Brana ističe veliku podršku i interesovanje naših ljudi iz bivše Jugoslavije, koji žive u dijaspori. Radove šalje u sve zemlje Evrope, a dosad je najviše porudžbina stiglo iz Švajcarske, Austrije i Nemačke.
“Vezionarka”
– Ime “Vezionarka” na Instagramu je došlo potpuno spontano, veče pre nego što ću otvoriti nalog. Duboko sam se zapitala ko sam ja, da opišem sebe u jednoj reči kad je posao u pitanju. Iz mene je izletelo “Vezionarka” i zalepilo se za srce. Osetila sam, to je to – kaže Brana.
Bezuslovna podrška muža
Jedina osoba koja je sto posto verovala u Branu i njenu odluku da započne nešto svoje bio je suprug Dragan. I roditelji su, dodaje, bili bezuslovna podrška, ali je od muža dobila mnogo više.
– Poklonio mi je poverenje, da ne odustajem ni kad nam je fizički, psihički i finansijski bilo teško, da mogu da uspem, da veruje u mene, da podržava i poštuje svaku moju odluku. To mnogo znači – zadovoljna je Brana.
