Po izlasku iz aviona posle višesatnog leta, nekad dužeg i od dan i po, svako se oseća umorno, nesigurno, nervozno. Šta se to dešava s organizmom tokom puta? Evo kako su stručnjaci objasnili zašto se putnik tako oseća. Uz to, dali su i savete kako da se umanje posledice putovanja.
Oticanje nogu i stopala
Dugotrajno sedenje tera krv u noge i stopala, zato stopala otiču, a u ekstremnim slučajevima, nastaje grušanje krvi što može da ima smrtne posledice. Stoga se preporučuju vežbe, posebno istezanje nogu i hodanje. Od pomoći su i specijalne čarape koje stežu nogu i sprečavaju slivanje krvi.
Sušenje kože
Reciklirani vazduh u avionu, zajedno s pritiskom vazduha, bukvalno isisava vlagu iz kože. Zato je važno da se tokom putovanja pije mnogo vode, kako bi bila nastavljena prirodna hidratacija kože.
Poremećaj sata u telu
Ukoliko prelazite dve ili više vremenskih zona, a uz to sa zapada na istok, premor (jet lag) može da bude još teži, jer se mozak trudi da se prilagodi poremećenom smenjivanju dana i noći. Posledice su manje teške ako letite sa istoka na zapad jer ljudski organizam radi po 24-satnom časovniku, ali telo u stvari više voli period od 25 sati u kome bi bilo budno ili spavalo. Letenje sa istoka na zapad povećava, kao što znate, dnevni period, čime je oporavak od puta lakši.
Nagon za spavanjem
U avionima je nizak nivo kiseonika što kod putnika stvara osećaj premora i pospanosti. Verovatno niste znali da je pritisak u kabinama podešen da odgovara zemaljskoj nadmorskoj visini od 1.828 do 2.438 metara. To je, poređenja radi, ista visina na kojoj je Maču Piču u Peruu ili – Pančićev vrh na Kopaoniku koji je na visini nešto većoj od 2.000 metara. Na takvoj visini, krv apsorbuje manje kiseonika, što dovodi do pospanosti i vrtoglavice.
Izlaganje štetnim UV zracima
Poslednja naučna istraživanja raka kože na Univerzitetskoj klinici u San Francisku pokazala su da su pilot i osoblje aviona u dvostruko većem riziku od dobijanja melanoma, u poređenju sa opštom populacijom. Kod njih je smrtnost od raka kože čak 42 odsto veća nego kod običnih ljudi. Mogući uzrok je u tome što avionski prozori ne blokiraju štetne ultravioletne zrake koji su još jači na velikim visinama. Po svemu, dobro bi bilo da se pre idućeg putovanja zaštitite – skoro kao da idete na plažu, odećom i kremom.
Poremećaj čula ukusa
Studija Lufthanze iz 2010. pokazuje da suvi vazduh u avionu isušuje i sekret u nosu, što je osnovni element za osećanje mirisa i, svakako, uživanja u hrani. Studija je pokazala da je sposobnost putnika da kako treba ocene slatkoću ili slanost hrane opadala za čak 30 odsto na velikim visinama.
"Puštanje vetrova"
Gasovi u crevima se šire – sa podizanjem aviona i padom pritiska u njemu. To izaziva bol, nadutost i nagon za puštanjem vetrova. Poremećaj gasova takođe ima posledice po vaše uši, ne dozvoljavajući vazduhu da kroz njih prolazi dovoljno brzo, kako se uspostavio pravilan balans pritiska. Gutanje ili zevanje može pomoći da se otvori prolaz u uvetu i vazduh prolazi van i unutra, čime se uspostavlja normalan pritisak.
Izmena visine letenja takođe može da izazove zubobolju, opet zbog gasa koji ulazi u "džepove" na plombama ili u mesta gde je zub sklon kvarenju.
Kesonska bolest
Jedan od najneobičnijih zdravstvenih problema u avionu očekuje putnike koji su neposredno pre leta – ronili na većim dubinama. Ako, naime, nisu napravili najmanje 48 sati pauze između ronjenja i putovanja, mogu da dobiju kesonsku bolest, potencijalno fatalni napad prouzrokovan brzim podizanjem na veću visinu. Srećom, malo je onih koji i – lete i rone u nekoliko dana.
Želja za sokom od paradajza
Jeste li se ikad pitali zašto na kolicima za posluživanje u avionima uvek ima mnogo soka od paradajza? Još se traži odgovor na pitanje zašto, ali je činjenica da želja za sokom od paradajza naglo raste kod putnika u avionima, i među onima koji nikada na zemlji nisu bili mnogo zainteresovani za taj napitak. Naučnici kažu da sok od paradajza dobija daleko privlačniji ukus u vazduhu nego na zemlji, verovatno zbog poremećaja čula kod putnika.
