Davno ste gledali “Prohujalo s vihorom”. Svega se sećate, celi sadržaj znate napamet, sve uloge a onda klik. Kako se zove lik koga je glumio Klark Gable?
Baš vas je neko vrlo srdačno pozdravio u prolazu. Znao je čak i vaše ime, ali gde da ga smestite. Na sećate se ni lika ni dela. Takvi nas događaji brinu jer mozak sa godinama otkazuje poslušnost, i to ne nakon 60. ili 70. već i nakon 40.
Može li mozak uprkos starenju i dalje učiti odnosno upotrebljavati ono što je naučio? Naučnici su optimisti i tvrde da mozak nastavlja da se razvija i nakon srednje dobi ako se potrudimo. Istina na drugačiji način nego u mladosti.
Igra asocijacija
Psiholog Debora M. Bruke s Pomona koledža u Kaliforniji objašnjava kako je s godinama sve više “poznatog” bez detalja kojih se ne možemo prisetiti, a problem vidi u slabljenju neuronskih veza koje primaju, obrađuju i prenose informacije. One mogu oslabiti zbog zapuštenosti i starosti.
Bruke naglašava kako se mozak može trenirati tako da nas na primer neki zvuk, slovo ili naziv asocira na neku informaciju koja nam u pojedinom trenutku treba.
Na primer, ne možete se setiti imena Bred Pita, ali možda će vas pita od jabuka podseti na njegovo ime.
Pohranjeno u mozgu
Ponekad neki zvuk može pokrenuti moždane veze koje će vas podsetiti na nešto što ste mislili da ste zaboravili, a zapravo je samo bilo pohranjeno negde dublje u mozgu.
Naučnici su nedavno otkrili da uz malo truda čovek može graditi nove puteve i pronalaziti rešenja problema brže nego znatno mlađe osobe.
Trik je samo u tome da se pronađe način održanja dobrih neuronskih veza i dobre kondicije mozga.
Kenedijeve ljubavnice
Zaključak naučnika je da u održanju mozga ipak nije najvažnije da se u srednjim godinama možemo prisetiti podatka koliko je ljubavnica imao, na primer, Kenendi, jer to lako možemo proveriti na Googlu, ali je važno održanje kognitivnih funkcija mozga što se postiže svakodnevnom “mozgo-vežbom” naših neurona kroz aktivno promišljanje.
