Udruženje za turizam Privredne komore Srbije s opštinom Mionica i agencijom Glob Metropolitan Turs organizovali su za novinare promotivnu turu koja obuhvata obilazak turističkih potencijala ove regije. Novinare je od Beograda do Mionice “pričom vodila” Jasna Dragojević iz opštine Mionica, a dobrodošlicu s pogačom i solju novinarima su poželeli domaćini, kao i Boban Janković, predsednik opštine Mionica.
Put je domaćine i njihove goste naveo prvo do podnožja planine Maljen, tačnije do sela Struganik koje je iznedrilo vojvodu Živojina Mišća, jednog od najslavnijih srpskih vojskovođa. Vojvoda Mišić je tokom Prvog svetskog rata maestralno komandovao srpskom vojskom koja je u čuvenoj Kolubarskoj bici do nogu porazila Austrougarsku armadu. Ova bitka spasla je Srbiju propasti 1914, a kakav je vojskovođa vojvoda Mišić bio dovoljno svedoči podatak da se njegova “Strategija” izučavala u vojnim školama.
Kuća puna istorije
Rodna kuća vojvode Mišića deo je svih đačkih ekskurzija, a veliki broj zaljubljenika u istoriju obilazi njegov dom. Goste kroz kuću provodi Miodrag Mišić, potomak slavnog vojvode.
– Vojvoda Živojin je u školu pošao sa deset godina i to na insistiranje seoskog kmeta. Škola je bila nedaleko od njegove rodne kuće i tu je završio samo dva razreda, a potom ga je stariji brat Lazar, koji je bio vojno lice u Kragujevcu, odveo na dalje školovanje – priča Miodrag.
Gimaniziju koja je tada trajala šest godina mladi Živojin je završio delom u Kragujevcu, a delom u Beogradu. Vojnu artiljerijsku školu završio je u srpskoj prestonici, a u rat sa Turcima stupio je 1876. godine.
– Život je duga i teška borba. “Ko sme, taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred”, bio je životni moto srpskog vojvode – priča s ponosom njegov potomak.
Sama kuća se nalazi nad podrumom, većim delom je zidana u čatmi sa manjim brvnima, a pokrivena je ćeramidom. Ispred ogromnog nakoso ograđenog prostora, u kome se kuća nalazi, sagrađena je česma posvećena vojvodi. Sama unutrašnjost prvog dela kuće je zapravo prezentacija života stare srpske porodice s početka 20. veka, dok je drugi deo uređen kao stalna izložba o vojvodi. Vojvodine biste, oružje, vojnički sanduk i spisi su u drugom delu kuće.
Meštani su ponosni na svog vojvodu, kažu da se takav više neće roditi i podsećaju da su sprski vojnici davne 1914. godine pevali: “Doš’o Švaba sve do Ljiga, a kod Ljiga – zaglibi ga.”
Iz Beograda u selo
Nakon istorijske besede u Mišićevoj kući novinari su se uputili u obilazak Tkačkog dvora u selu Rakari kod slikarke , kostimografa i tapiseriste Zagorke Stojanović. Ova čuvena umetnica goste je dočekala s modernom šajkačom na glavi, koja je njenih ruku delo. Gosti su prvo probali slatko od jagode koje Zagorka sama pravi, a potom i domaćom rakijom.
Ova rođena Beograđanka, koja je dosad dobila pregršt nagrada i priznanja, pre sedam godina je odlučila da svoj dom u centru prestonice zameni za ovaj prirodni raj. Uz poredovanje poznatog biologa Predraga – Pece Petrovića, Zagorka je ovde kupila kuću s čijeg trema puca pogled na prelepe šumadijske pejzaže, pa nije čudo što ova izvanredna žena stvara najlepše tapiserije, kape, prsluke.
Zagorkina sestra je čuvena operska diva Milka Stojanović, a zet preminuli prvak Beogradske opere Živan Saramandić. Ono što je neobično jeste da je Zagorka kuću s magazom kupila od dve sestre koje su se zvale Milka i Zagorka Stojanović.
Deo kuće Zagorka je pretvorila u atelje, dok je stara magaza postala Tkački dvor. U dvorištu postoji kuća, ali samo za odabrane goste.
– Volim ljude i druženja, moja kuća je uvek puna gostiji, ali sam osetila ako bih počela da izdajem gostinsku kući da bi gosti uz smeštaj dobili i mene, a za to nisam spremna. Praviću 7. jula ove godine veliko slavlje jer ću napuniti 80 godina – kaže Zagorka.
Ona objašnjava i da beskrajno voli život.
– Volim život i to glasno kažem. Nadam se da će i Bog da me čuje i da mi podari još ove životne lepote – kazuje Zagorka.
Inače, svakog leta Zagorka na svom imanju organizuje Pozornicu pod lipom koja okuplja umetnike iz cele Srbije. Na Zagorkinoj pozornici nastupali su Petar Božović, Rada Đuričin, Ljubivoje Ršumović, Nele Karajlić, Nela Mihailović i mnogi drugi.
Sveštenik i roker
Nakon razgovora sa izvanrednom Zagorkom, novinarska ekipa krenula je ka manastiru Ribnica. Manastirska crkva posvećena svetim apostolima Petru i Pavlu. Najstariji pomen ovog manastira potiče još iz 1657, a današnja crkva sagrađena je 1909. godine. Kod ove crkve sahranjeni su knez Raka Tešić i njegov sin, major Nikola Rakić. Novinare je prigodnom besedom dočekao monah Arsenije Jovanović. Posle šest godina provedenih na Ostrogu došao je u ovaj manastir s namerom da ga obnovi. Monah Arsenije je i diplomirani stomatolog, a bavio se i rokenrolom, bio je u prvoj grupi iz koje je iznikla Ekatarina velika.
Tik uz manastir je Park prirode Ribnica i čuvena Ribnička pećina u kojoj živi čak 15 vrsta slepih miševa. Ulaz u pećinu je u nivou vode, pa posetioci, koji bi da uđu, moraju da budu veoma oprezni. Ovu pećinu su ljudi naseljavali i pre 40.000 godina.
Brza i čista reka Ribnica prosto mami na kupanje tokom paklene vrućine. Iako je ledena, žitelji Mionice se leti osvežavaju u ovoj čistoj rečici. Reka je kao što ime govori bogata ribom, a đaci koji posećuje Divčibare obavezno obiđu ovu izvanrednu pećinu.
Kamen za Bečku operu
Osim slavne istorije, živopisno selo Struganik je poznato i po majdanima litografskog kamena koji se ovde javlja u moćnim naslagama. Najpoznatiji dekorativni kamen zapadne Srbije, čija je eksploatacija počela još u 18. veku, korišćen je pri oblaganju brojnih znamenitih građevina, među kojima je najpoznatija Bečka državna opera.
Aronija i borovnica
Iako je Mionica poznata kao veliki proizvođač jaja, meštani sve više uzgajaju lekovitu aroniji u borovnicu. Turisti koje će iz Beograda u ovaj voćarski kraj dovoditi agencija Glob Metropoliten Tours
pre svega se raduju matičnom soku od aronije koji kako kažu diže iz mrtvih.
Čaj sa vidikovca
Novinari su posetili i poljoprivredno gazdinstvo Predraga – Pece Petrovića, vrsnog biologa, dobitnika dve Oktobarske nagrade i čoveka koji je u svojim naučnim istraživanjima stigao i do Južne Amerike.
– Međutim, meni su zavičaj i prelepa Ribnica zauvek bili u srcu. Dok sam bio na Panamskom kanalu, sanjao sam Ribničku pećinu, koju sam zavoleo kao dete – kaže Petrović.
Mada je obišao mnogo toga, Peca je na svom porodičnom imanju sagradio čarobno mesto za odmor. Gostima koji bi hteli da prenoće u ovom seoskom raju na raspolaganju je sedam mesta, dok za ručak Peca može da prihvati i čitavih 100 duša. Prvo čime će goste poslužiti su vruće lepinje uz koje obavezno ide domaći sir i kajmak. Specijalitet kuće je meso ispod sača, a gosti mogu uživati u izvaredno spremljenom mesu kunića. Kao desert se nudi kolač od šljiva, a sve nadopunjeno šumadijskim čajem, kako u ovom kraju iz milošte zovu rakiju. Na stolu će se naći i sve vrste povrća, a goste često uveseljavaju i lokalni muzičari. Hrana se servira na vidikovcu s kojeg se pruža prelepi pogled na manastirsku šumu, a u sredini vidikovca je impozantni kameni sto koji je Peca sam sagradio.
I to nije sve.
Gosti porodice Petrović imaju priliku da posete Muzej kamena koji je Peca osnovao pre šest godina. U muzeju je izloženo na stotine eksponata, retkih minerala. U otvaranju ovog jedinstvenog muzeja Pecu je podržalo Ministarstvo rudarstva i prirodnih resursa, Geološki zavod Srbije, Rudarsko geološki fakultet, Privredna komora Srbije, opština Mionica i brojni kamenoresci.
– Kad bi kamen nestao i život čoveka bi bio ugrožen jer ne bi postojali kreč, cement. Kamen krije zapis o našoj planeti, a svaki kamenolom je kao otvorena knjiga o našoj istoriji – priča Petrović.
Poseban deo na imanju Petrovića zauzima Kuća čaja. Goste kroz ovaj mirišljivi kutak provodi Ivana, Pecina ćerka, diplomirani biolog koja trenutno radi doktorsku disertaciju na Prirodno matematičkom fakultetu. U ljupkim policama napravljenim od starih prozora nalaze se uredno spakovane kese sa čajem, kao i šolje za čaj. U kući je zastupljeno više od 40 vrsta čaja, a ideja za Kuću čaja rodila se jer je Ivana želela, zajedno sa ocem, da popularizuje čaj od domaćih trava.
Eko radionice
Gazdinstvo Petrović organizuje i razne radionice kao što su kursevi kuvanja domaćih jela, eko-radionice za mališane. U tim radionicama upoznaju se sa različitim vrstama biljaka, kao i sa načinom sušenja lekovitih travki.
