Kažu da se uvek vraćamo onome što volimo. Ljubav “Vesti” i Olimpijskog komiteta Srbije se, zbog prirode posla, a i šire, nekako podrazumeva. Posebno uoči Olimpijskih igara, jer slogan olimpijskog tima Srbije ističe da smo svi “Jedan tim, isti cilj”. U Tokiju će cela Srbija na istom zadatku – doći do trona. Neki će se takmičiti, neki navijati, ali svi ćemo se zajedno radovati. Bar se nadamo…
Predstavnici Srbije na Igrama u Tokiju putovali su u etapama ka Japanu. Neki su otišli ranije, pa su do starta takmičenja trenirali u Hofi (odbojkašice), ili Kašivazakiju (vaterpolisti), a neki su sa aerodroma “Nikola Tesla” otišli direktno u Olimpijsko selo – Novak Đoković sa delegacijom OKS: predsednikom Božidarom Maljkovićem, potpredsednikom Žarkom Zečevićem i generalnim sekretarom Đorđem Višackim. Na dan putovanja zvaničnika OKS, “Vesti” su posetile Božidara Maljkovića u “Generala Vasića’ 5, poželele mu srećan put i žetvu medalja. Ne tako davno, prošlog leta, takođe smo bili u poseti svuda popularnom Maljku. Tada smo pričali da li će Igara uopšte biti. Na sreću, hoće, ali bez publike…
– Umesto igara, veselja, emocija, fešte, festivalskog karnevala, mi imamo Igre ovakve kakve su, sa velikim restrikcijama i zabranama. U tome se treba snaći. Svako veliko pozorište, svi veliki filmovi su zato što ih je publika prihvatila. Nema nijednog velikog pozorišta na svetu koje nema publiku, a postalo je poznato. I glumci i sportisti dobijaju dodatnu snagu i energiju da pred navijačima pokažu ono što znaju. Ovako, kako bih rekao, dosta je autistično. Ipak, šta je tu je. Tako je svima, pa i nama.
Bitno je da će Igara biti
Najvažnije je da će se takmičenje u Tokiju odvijati?
– Srećan sam što će se Igre organizovati, kakve-takve. Sport će, kao nebrojano puta do sada, biti iznad politike, iznad epidemije, iznad svega. Sport je, zapravo, najjači segment ljudskog delovanja. Prema tome, šta da kažem, ako je predsednik MOK Tomas Bah otišao u Japan i bio tamo tri dana u karantinu, to sve čeka i nas. Tri testa ovde, četiri tamo, sve to moramo da izdržimo. Mislim da Igre neće biti generalno na nivou na kome bi bile, da nema pandemije, jer mnogi sportisti, ne samo kod nas, nisu imali kvalifikacione borbe, velika takmičenja, gde bi još doterali formu i bili bolji. Dakle, to nam je što nam je. Idemo tamo, videćemo šta će biti.
Znamo da ne volite da obećavate, tipujete… Šta očekujete u Japanu?
– Uvek govorim da ne prognoziram. Tako je bilo pred fajnal-forove, a igrao sam 30-ak finala. Nikada nisam davao prognoze. Mogu da kažem da je ova pandemija zajedno sa porazom košarkaša, ugrozila još dve medalje. Jedna je u ženskoj konkurenciji, jer sa Sonjom Vasić i bez nje, to nije isti tim, a drugo, bolest njenog supruga Miloša Vasića je došla u lošem trenutku, jer je dvojac Vasić-Mačković ove godine na svetskoj trci, ubedljivo imao najbolji rezultat. Ako bi trebalo da tipujem, ja bih njima prognozirao zlato, ali sada je nezahvalno pričati o tome. Nikada ne znaš šta će da iskrsne, zato i ne volim da obećavam. Sva je sreća da su i Sonja i Miloš ozdravili.
Ipak, rezultati u ovoj godini, recimo Ivanin u Dijamantskoj ligi, Vasićev i Mačkovićev, zlato košarkašica, prosto nameću da se od njih očekuju odličja?
– Neka se ostvare. Moje je da im obezbedim sve što treba da imaju i mislim da smo uspeli u tome, zahvaljujući državi, novcu koji je dala, rekordne sume su date, ništa preterano, da nema luksuza. Vodimo računa o tome kako dajemo novac i na šta trošimo. Zato postoje oštri kriterijumi i zna se šta su prioriteti. Daću vam primer, stvari koje želim da menjam. Imamo svetskog šampiona, recimo, u džudou, Nemanju Majdova, ili Aleksandra Kukolja, oni imaju “nesreću” da žive u vreme Novaka Đokovića. Mi ovde, po našim kriterijumima, devet puta proglašavamo Novaka za sportistu godine, što on i jeste, znate moj stav da je on najbolji sportista svih vremena, jer je po meni, mnogo teže igrati tenis, nego biti sjajan košarkaš. Jer u košarci, možeš da odigraš slabo, ali da ekipa igra dobro i da pobediš. Postoji i tzv. transfer krivica. Ne moraš da budeš uvek dobar. Kod njega to ne postoji. Jedan loš minut i on gubi.
Teško Novaku
Pritom, sam je na terenu?
– Baš tako, nema pomoć trenera na terenu, samo mreža, protivnik i ja. Mnogo težak sport, da ne govorimo o promenama klime, publika, posebno aglosaksonska, koja navija stalno protiv tebe i iz nekih političkih razloga. Znači, ne zato što si im nesimpatičan, pošto je Novak dokazani humanista. Sigurno je 10 miliona potrošio na obdaništa, respiratore, crkve, manastire, kupovao i ovima i onima, nijednu izjavu nije dao, pa su protiv njega. Globalno, politički, svi su protiv njega. Možeš da ne voliš njegovu igru, mada je tu sve besprekorno, ali ne možeš da mu zviždiš, da budeš protiv njega. Mi tu malo preterujemo. Znam, pošto sam punu deceniju radio u Španiji, šest-sedam bio u Francuskoj, znam koliko ga cene. Znam koliko je cenjen u Splitu. On je rado viđen čovek, koji turnir odnese u Zadar. Šta njega vezuje za Zadar? Osim toga što, zajedno sa trenerom Goranom Ivaniševićem, hoće da napravi dobru atmosferu. Da zaboravimo rat i krenemo u zbližavanje. On nema slabu tačku.
Čime biste bili zadovoljni na OI?
– Kao trener i sportski radnik uvek gledam od prethodnih rezultata. Ako smo u Riju uzeli osam medalja, sada bi bilo dobro da osvojimo bar jednu više. To bi bila potvrda našeg dobrog rada, ali kažem, imamo hendikep situaciju, zbog slabog dana košarkaša, odnosno bolesti (Vasić i ženska košarka).
Pomenuli ste mušku košarku… Šta se desilo sa izabranicima selektora Igora Kokoškova?
– Šta se dogodilo? Neću to da komentarišem! Rekao sam i ostajem pri tome, neka se prvo izjasne protagonisti – igrači, trener, stručni štab, KSS, pa tek onda mi koji smo to gledali kao publika. Što bih ulazio u neke opskurne analize, kada nisam protagonista u tom poslu. Da jesam, prvi bih izašao, prve noći, kao što je izašao Željko Obradović u Novom Sadu. Uradio bih isto. Čekamo da oni nešto kažu, posle njih mogu da iznesem mišljenje…
Od Tokija, na Igrama će biti i karatista. Srbija će imati predstavnika u ženskoj konkurenciji. Naša Jovana Preković nije bilo ko, već svetska šampionka, uz to, agencija AP je u prognozama postavlja na najviši stepenik pobedničkog postolja?
– Želim Jovani da bude najbolja u Tokiju. Nije ona jedini kandidat za tron. Imamo petoro predstavnika u džudou, što je samo po sebi veliki rezultat. Objektivno, postoje šanse. Imamo i streljaštvo, atletičarku Ivanu Španović, koja je vredna, ima najozbiljnijeg trenera u Evropi, Gorana Obradovića… Tamo je ogromna vlaga, klimatski uslovi, nedostatak publike, svašta se dešava… Ali, ukoliko gledamo sa neke vremenske perspektive kako se ovo razvija, možda će i Pariz biti sličan. Znam koliko je Francuska već krenula da ulaže, pošto poznajem dobro Pariz, imam i stan tamo, koliko su uložili rada za 2024.
Željkov povratak prava stvar
Jeste da nema veze sa Igrama, ali je, ako se izuzme priča o olimpijcima, u poslednje vreme najveću pažnju sportske javnosti skrenuo povratak Željka Obradovića u srpsku košarku, odnosno u Partizan.
– Pre 20 godina, kada je ABA liga formirana, rekao sam da je to jedina mogućnost da se u eks-Jugoslaviji razvija “kraljica igara”. Bio sam među duhovnim osnivačima te lige. Nikada nisam bio akcionar u toj ligi, niti sam se njome bavio. I dalje to mislim. I tada sam, u razgovoru sa novinarima rekao da će doći dan kada će razne multinacionalne kompanije koje rastu i razvijaju se, da ulažu u košarku, tako da će naši najbolji igrači i treneri da se vraćaju iz inostranstva. Povratak Obradovića je jedan od argumenata u prilog moje tvrdnje – naglašava Maljković.
Bilo je, u međuvremenu, raznih pokušaja…
– Onda su neki predlagali, hajde da se udružimo sa Grcima, jedne sezone je i Makabi igrao Jadransku ligu, a ja sam govorio da se bogati i siromašni teško mešaju. Držimo tu ligu, nađimo prave ljude da je vode, unapredimo suđenje. Imamo vrlo talentovane arbitre, zašto oni ne rade uvek na zadovoljstvo svih, to je problem za sudijsku organizaciju, ali da su talentovani, jesu. Prema tome, zašto nemamo Rašu Šapera, ili novog Šapera, sa autoritetom? To je problem same organizacije. Međutim, Željkov povratak u Partizan je velika stvar. Dobro je za košarku i taj potez pozdravljam. Takođe, dobar je povratak i Zorana Savića, jer je on veoma sposoban čovek. Siguran sam da će Partizan ići napred.
Poštujemo Noletove odluke
Bilo je pitanje da li će Đoković učestvovati na Igrama.
– Ponavljam: njega mnogo volim i pioštujem. On je za mene najveći sportista svih vremena u svetu, ne samo u Srbiji. Kao takvog, poštovali smo njegovu odluku. Naravno da smo voleli da ga vidimo u Tokiju, ali i da je doneo odluku da treba da odmara, iz bilo kog razloga, mi bismo je prihvatili, jer mu verujemo – istakao je Maljković.
Ne završava se sve u Japanu
Kakav je, trenutno, srpski sport?
– Mogu da kažem da se naš rad ne završava u Tokiju, već treba da mislimo na Pariz, šta će tamo biti. Eventualnim, najkvalitetnijim ljudima da se bavimo. Da im damo sve, od dobrih optimalnih priprema, do sistemskog rada sa tom decom. Bilo da je u pitanju odbojka, košarka, pogotovo rukomet koji treba da podignemo. Da li će mala Andrija Vilagoš, koja je svetski biser u bacanju koplja iz Malog Iđoša, uspeti da uzme medalju u Parizu. To je pitanje kojim treba da se bavimo. Ne samo njom, već i nadama u ostalim sportovima, u džudou, rvanju… Mnogo smo uložili sati rada u sve ovo, sastančili, postoji ta sinergija između OKS i naših saveza i Minsitarstva omladine i sporta. Ne postoji nijedan sistem, nijedan rad koji ne može da se učini boljim. To je naš zadatak, pre svega moj, kao predsednika OKS.
Kazna zbog “Vesti”
Rekoste, dok ste živeli u Parizu, da je kupovina “Vesti” bila svakodnevna rutina…
– I redovno sam dobijao kazne zbog toga. Kada idem sa kćerkom Marinom u školu, ona vozi, ja sam joj dao da se snalazi u ono vreme, posebno kod Trijumfalne kapije. Tu je užas i samo se desna strana poštuje, a voze 120 na sat, tu je bio kiosk, mi stanemo, kupim (Frankfurtske) “Vesti” i kada se vratim u auto, ne vežem se i policajka zaustavlja. Sa francuskom policijom nema diskusije. Odmah sledi kazna. Posebno oni CRS, ne da ti ni da ga pogledaš u oči – nasmejao se Maljko.
Marina me navikla na titule
Verovatno niste išli u Španiju da gledate košarkašice Srbije, jer znamo da ne gledate “uživo” Marinine utakmice… Šta ste joj rekli posle još jednog uspeha?
– Gledao sam EP na televiziji. Već me je navikla na titule, nije prvi put, ali je ovo strašan rezultat! Posebno jer Srbija, individualno gledano, nije najjača. Recimo, Belgija je mnogo jača, da ne govorimo o Francuskoj, ali su mnogo dobro odradile posao. Njihova odbrana u četvrtoj četvrtini protiv Francuskinja je za trenerske seminare. To nije samo moj stav, mnoge kolege isto misle i to su joj rekli.
Hvala Aleksandri Kovač
Pravu dramu prošao je Miloš Vasić po dolasku u Japan. Pozitivan tekst na koronavirus poremetio je planove ne samo srpskom veslačkom dvojcu, već i olimpijskom timu Srbije. Na sreću, OKS je imao pomoć u Tokiju:
– Moram ovom prilikom da izrazim duboku zahvalnost Aleksandri Kovač, vrsnom diplomati, ambasadorki Srbije u Japanu. Ona je, uz pomoć Vlade Srbije, pružila svu moguću podršku u situaciji koja se desila veslaču Vasiću. Kada su takvi ljudi uz nas, svi se osećamo mnogo sigurnije. Zbog svega ovoga Tokio je naš veliki izazov, ali i naša sportska nada.
Samo Višacki i ja možemo u Selo
Koliko će rigorozne mere i kovid protokoli dodatno da otežaju svakodnevnu rutinu na licu mesta u Tokiju, od priprema i takmičenja sportista, do aktivnosti ostalih članova naše ekspedicije?
– Mere će zaista biti veoma striktne, i mi se iskreno nadamo da su ovo poslednje Igre koje će biti održane u ovakvom formatu. Samo ćemo generalni sekretar Višacki i ja moći da uđemo u Selo i pozdravimo sportiste. Niko drugi od zvaničnika. To dovoljno govori o svemu. Ipak, uvek ćemo biti na usluzi našim sportistima i dati sve da se osećaju sigurno. Moramo pomoći i Nataši Janković koja će na ovim Igrama obavljati dužnost šefa misije u odsustvu Damira Štajnera. Žao nam je što Damir, koji se oporavlja posle saobraćajne nesreće, neće biti sa nama, ali je Nataša veliki profesionalac i nemam sumnju da će naša misija funkcionisati odlično.
Hoću da gledam golf
Postoji li olimpijski sport koji možda do sada niste uživo videli, a imate želju da u Tokiju prisustvujete nekom od takvih događaja?
– Golf, definitivno. Rekreativno se bavim golfom i voleo bih da vidim kako izgleda takmičenje na OI.
Prvi put više devojaka
Srbiju će, otkako je nezavisna država, na Igrama predstavljati najmanji broj sportista. U Pekingu 2008. je bilo 91, 2012. u Londonu 116, 2016. u Riju 103, a sada je u Tokio otputovalo 86 naših sportista. Poseban kuriozitet je da će prvi put u istoriji našeg olimpizma pod zastavom Srbije da se bori više devojaka (44) nego momaka (42).
