Da je umetnost dar sa neba – lepota koja spaja narode, potvrdile su vajarke Marija Marković i Beti Gobo, koje su se upoznale u Veneciji Mestre, u srcu Veneta, na severu Italije. Srpkinja i Italijanka su odmah našle sličnost, tačke dodira i dokazale da umetnost povezuje ljude. “Vesti” su o Mariji i njenim izložbama širom sveta ove godine pisale u nekoliko navrata, a pre nekoliko godina i o italijanskoj vajarki kada je ona srpskom narodu poklonila statuu “Ranjeni anđeo” koja se čuva u Narodnom muzeju. Mariju i Beti upoznala je Rada Rajić Ristić, saradnica našeg lista koja je pisala o umetnicama, i ti tekstovi su sada u njenim knjigama.
– To nije slučajnost, to je prst sudbine, i to što je moj anđeo u Srbiji, nije puka slučajnost, sve je to negde zapisano, sve je nekako predodređeno, samo treba vremena da se taj magični krug zatvori, a ja ću taj krug zatvoriti dolaskom u Beograd, da posetim moje umetničko čedo, “Ranjenog anđela” koga sam posvetila i poklonila srpskom narodu. Marija je divna i draga devojka i čast mi je što sam je upoznala. Veliki je borac, jer se izborila za najviše mesto u italijanskom društvu, a to nije ni najmanje laka niti jednostavna misija. Vi ste, jednostavno rečeno, talentovan i sposoban narod – rekla je u jednom dahu Beti Gobo.
Isti utisak naša vajarka ima o Beti.
– Tako sam srećna što sam upoznala jednu divnu i neposrednu osobu sa kojom me je spojila umetnost. Uvek govorim da umetnost nema granice, ne poznaje jezike, nacije, veru… ona poznaje i govori samo jedan jezik – jezik lepote. Nije lako u vremenu i društvu u kome živimo da nađemo ljude koji isto misle i isto osećaju, danas vlada sebičnost u najvišem obliku. Čovek se otuđio od čoveka, individualizam koji nam uporno plasiraju i poturaju pod nos dovešće do potpunog osamljenja čoveka kao društvenog bića. Lepo je negovati stara prijateljstva i sklapati nova, ja sam tako srećna što sam upoznala Beti. Nije slučajno što smo se obe našle u Radinim knjigama, eto, knjige su nas na neki način spojile. Desilo se da se istog dana nađemo sa Radom da nam uruči knjige, a sve je ispalo spontano i neplanirano. I ne samo knjige, već su i “Vesti” pisale o Beti i meni. Da nije bilo “Vesti”, ne bi bilo ni knjiga, a onda ne bi bilo ni susreta, ni upoznavanja. Na neki način “Vesti” su inicijator ovog lepog susreta. Zapravo, sve je počelo od novinskih članaka. Zahvalna sam vašem listu što prati svaki moj umetnički pokušaj i rezultate – rekla je Marija koja godinama živi u Veneciji.
Zajednička izložba
Dve vajarke su odmah dogovorile saradnju, organizovaće zajedničku izložbu u Beogradu.
– Jedva čekam da dođem u Beograd, unapred se radujem tom susretu i već sam počela da maštam kako će izgledati moja poseta prestonici Srbije – kaže Beti.
Statuu koju je poklonila našem narodu u Beograd je u novembru 2021. doneo Đorđo Sini, dirigent i pijanista, prijatelj srpskog naroda i nekadašnji srpski zet.
– Đorđo mi je toliko lepog ispričao o srpskom narodu, pogotovu o njegovoj iskrenoj duši i toplom gostoprimstvu da me ništa neće iznenaditi. Želim samo da doživim u prvom licu sve to što mi je ispričao – emotivno priča italijanska vajarka.
Marija kaže da su možda poranile i već otkrile svoju ideju o izložbi.
– Ali želje treba deliti sa svim ljudima koji veruju u umetnost, dobrotu i plemenitost koje ona širi.
Srbi su žrtva nepravde
Na pitanje šta želi da poželi srpskom narodu koji će čuvati njen umetnički rad, vajarka je odgovorila:
– Skulptura koju sam realizovala predstavlja uspravnog anđela visine oko 50 cm koji korak po korak ide ka bratstvu, ljubavi i sjedinjenju naroda, u rukama drži goluba u fazi odletanja. Moja je najveća želja da poruka stigne do srca svakog čoveka. Zaborav je lak za one koji nisu iskusili tragedije koje rat ostavlja na sopstvenoj koži, neizbrisiv trag u dubini bića. Opraštanje je jedini put kojim moramo da hodamo da bismo izbegli da nas mržnja proždire i ogorčenost za sve pretrpljene nepravde. Svaka rana zaceli, to je sasvim sigurno, i svako delo se vraća, dobro ili loše, vraća se onome koji je počinio, vraća se svakom počiniocu. Srpski narod je žrtvovan zarad nečijih interesa, ali dobiće svoju satisfakciju, nepisano pravilo života, inače ne bi imalo nikakvog smisla ni dobro ni zlo.
