Mini tobogan i guralica za klince koje su tu (jer u "stanu" od 22 kvadrata za takve stvari nema mesta) stavili roditelji četverogodišnje devojčice i tromesečnog dečaka, zasmetali su komšiluku.
Inspektori su bili efikasni i eto nama akcije, jedne od prvih iz novog plana i programa sveopšteg preporoda Srbije! Ne priča uzalud aktuelni premijer kako neće biti kompromisa sa uzurpatorima prostora.
Više od stotinu radnika Fabrike kože Eterna u Kuli, koja je svojevremeno očerupana i prodata budzašto, umesto očekivanih pet do osam hiljada evra, primiće manje od jednog evra po osobi na ime zaostalih minimalnih zarada, a neki će čak morati i da vrate oko stotinu evra.
Spisak isplate od prodaje fabričke imovine, dostavljen Privrednom sudu u Somboru, izazvao je očekivani gnev radnika koji, osim što prete tužbama, za sve drugo imaju vezane ruke. Stečajni upravnik Eterne, kome je za rasprodaju kulske kožare određena premija od oko 35.000 evra (čiji je veći deo već primio) ne vidi ništa sporno u tome što će radnici biti obeštećeni za samo jedan evro. Boli ga briga što je privatizacija fabrike sprovedena nasilno i mimo zakona, pa potom gurnuta u bankrot.
Opljačkani smo, a prijave koje smo podnosili policiji i inspekciji za privredni kriminal odlagane su u fioke, žale se prevareni radnici kulske kožare preporođenoj Srbiji.
Na potezu je nadležni organ.
Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, predstavljen kao poslednja nada za posrnuli sistem obrazovanja, prednjači po broju datih intervjua srpskim medijima. Što manje zna o poslu kojim treba da se bavi, to više govori. Smislio je originalan recept za zaustavljanje odlaska mladih i školovanih ljudi iz Srbije: "Možemo da ih zadržimo samo pozitivnom energijom i težnjom da suštinski menjamo stvari", mudro zbori još jedan preporodilac Srbije ubeđen da nastavnici i profesori moraju da ulože sve svoje potencijale u obrazovanje učenika i studenata a da ih on za to plaća kao honorarne predavače u letnjoj školi u Petnici koja mu je bila najvažnija preporuka za ulazak u Vučićev kabinet.
Srbija nema nijednog psa vodiča za slepe. Za nabavku takvog psa, njegovu obuku i školovanje instruktora, potrebno je oko 25.000 evra. Savez udruženja slepih i slabovidih Beli štap nada se da će barem milion od osam miliona građana Srbije poslati SMS poruku na broj 4183, kojim će u fond te organizacije uplatiti po sto dinara kako bi se skupio neki novac za kupovinu i obuku pasa vodiča.
U Srbiji ima oko 12.000 slepih i slabovidih građana. Jesmo li sigurni da samo njima trebaju vodiči?
Sudeći po raspravi u gradskom parlamentu, Kragujevčanima su najveći problem postali golubovi. Namnožili se, niko ih ne rasteruje, a oni sve češće svojim govancima zasipaju građane, naročito članove Srpske napredne stranke čija je odbornica izašla za skupštinsku govornicu žaleći se da je te grozne ptičurine ometaju u njenim redovnim poslovima.
Problem uopšte nije bezazlen kao što se na prvi pogled čini, prevazišao je komunalni i prerastao u politički, kao što je i red u Vučićevoj preporođenoj Srbiji.
Osnovno pitanje je da li kragujevački golubovi imaju licencu za to što rade građanima s obzirom da su za iste aktivnosti već zaduženi drugi subjekti!?
