Da nostalgija rađa umetnost dokazala je naša zemljakinja Vesna Glumac Margaretić, koja je nakon skoro dve decenije migrantskog života u Melburnu učinila hrabar korak zbirkom pesama u kojoj se kroz stihove vraća u rodnu Liku.
Vesna svojim pesama koje su prevedene i na engleski jezik dokazuje i da čežnja za rodnim krajem kod migranata nikada ne prestaje, a kako starimo, sećanja postaju sve snažnija i emotivnija.
Vesninu zbirku “Zapevaj druže, ne žali grlo” objavila je početkom ove godine u Beogradu izdavačka kuća Svet knjige, a predstavljena je publici i na nedavnoj Slavonskoj večeri u Melburnu. Knjigu je pisala kao svoj dug prema otadžbini, ali i poklon budućim generacijama koje budu želele da osete iskustvo iseljenika koji su zbog tragičnog građanskog rata u Jugoslaviji tužna srca napuštali rodni kraj.
– Pesme sam pisala punih deset godina, a nedavno sam se odlučila da ih objavim i podelim sa zemljacima širom sveta. Pišem o svom rodnom kraju, nekoliko ljubavnih pesama koje su delo moje mašte, kaže Vesna koja je nakon “Oluje” napustila Liku i Gospić.
U Australiji je punih 18 godina, ali nostalgija nije manja nego prvih dana.
U zbirci su obuhvaćene razne forme ljubavi, ali najdinamičnija je ona prema rodnom kraju i čežnja za minulim vremenima, od oplakivanja napuštene Like do čežnje za roditeljima.
– Bila sam nedavno u poseti rodnom kraju i zaista mi je teško bilo. O tim osećanjima govorim u oko 40 pesama moje prve zbirke. Uz pomoć ćerke sam ih prevela na engleski jezik, tako da su dostupne ne samo ljubiteljima poezije iz naše zajednice – kaže autorka.
Stihovi na dar
Vesna svoje knjige prodaje po simboličnoj ceni, a mnogima ih pokloni. Kako kaže, nije joj cilj bio da zaradi, već da širi ljubav prema rodnom kraju iz kog je potekao i naš najveći naučnik Nikola Tesla.
