Verujemo samo u Boga i u dobre ljude

Prilogom od 500 AUD Nine Ljiljak, samohrane majke dva sina iz Melburna, uspešno je okončana akcija za malog Uroša Karapandžića iz Pećinaca koji će 11. septembra biti u Beču na zakazanoj transplantaciji matičnih ćelija, a uz njega i svi oni divni i plemeniti ljudi, znani i neznani, čija su srca kucala zajedno sa ovim mališanom i njegovim roditeljima, darujući im četvrti put zaredom 10.200 evra. Zbog toga su majka Jelena i otac Dejan uputili pismo zahvalnosti preko "Vesti" svim humanim ljudima koji su im pomagali, jer njihova borba za Uroševo zdravlje traje četiri i po godine, baš koliko ima i ovaj dečak s dijagnozom cerebralne paralize, uzrokovane CMV virusom zadobijenim na rođenju.
 

"Smatramo da svako dete zaslužuje srećno detinjstvo, pa tako i naš Uroš. On ne hoda, ne govori i nije samostalan u obavljanju nijedne aktivnosti. Prvih godinu dana njegovog života, iako u teškoj materijalnoj situaciji, sa samo jednom platom i životom u kiriji, nismo mogli da prelomimo da zatražimo pomoć. Ipak smo shvatili da je on najvažniji i da nije sramota tražiti pomoć drugih ljudi za zdravlje svog deteta, te smo se prvo oglasili preko Fejsbuka gde su se mnogi prijatelji i poznanici odazvali, jer tada nam je svaka tri meseca trebalo 90.000 dinara za fizikalne terapije. Raspitujući se o mogućnostima lečenja matičnim ćelijama dobili smo pozitivna iskustva drugih roditelja te smo se obratili klinici u Beču čiji je odgovor bio da je naš sin podoban za ovu vrstu lečenja.
Našoj sreći nije bilo kraja sve dok na dnu papira nismo pročitali cenu operacije – 10.200 evra. Tada su nam i nade potonule… Nismo hteli da se predamo i odlučili smo da pokušamo organizovati neki humanitarni događaj. Mnogo nam je pomoglo to što je poznati pevač Darko Lazić iz našeg mesta, i on je bio učesnik prvog koncerta za Uroša zajedno sa Markom Bulatom i još nekim izvođačima. Tako je počela velika akcija za Urošev odlazak u Beč. Zahvaljujući Dejanovoj firmi ITM iz Šimanovaca i drugim srpskim firmama, Crkvi u Pećincima i pojedinačnim donacijama, Uroš je sa dve godine otišao na prvu transplantaciju koja je nakon svega dva meseca dala značajne rezultate.
 

Međutim, tada nismo znali da jedna operacija neće biti dovoljna i da će ih trebati minimalno tri do četiri ili više, sve dok matične ćelije budu davale rezultate u njegovom oporavku. Nakon šest meseci usledila je druga, pa posle godinu i treća operacija a svaki put trebalo je prikupiti 10.200 evra.
I svaki put Urošu je bivalo sve bolje, mentalno je napredovao van očekivanja, uspostavio je kontrolu glave, počeo da se koristi desnom rukom, potom da pomera i levu, sve bolje je mogao samostalno da sedi. Sve ovo davalo nam sve veću snagu da idemo dalje… Održano je više od 40 humanitarnih akcija, koncerata, predstava, turnira, utakmica… Zahvalnost dugujemo i prijateljima iz Italije, Norveške, Hrvatske, Bosne, Austrije i naravno Srbije…
Hvala svim ljudima dobre volje koji su nam pomogli na bilo koji način, jer da nije bilo njih, naš Uroš ne bi imao šansu za bolje sutra. Bili bismo najsrećniji da nam ta pomoć nikada nije zatrebala i da smo bili u prilici da i mi nekome pomognemo. Gledati svoje dete koje je trebalo uveliko da trči i da se igra sa svojim vršnjacima, prikovano za krevet i kolica je teško i bolno, ali imamo veru u Boga i dobre ljude…", pišu majka Jelena i otac Dejan Karapandžić.