Zbog toga su majka Jelena i otac Dejan uputili pismo zahvalnosti preko "Vesti" svim humanim ljudima koji su im pomagali, jer njihova borba za Uroševo zdravlje traje četiri i po godine, baš koliko ima i ovaj dečak s dijagnozom cerebralne paralize, uzrokovane CMV virusom zadobijenim na rođenju.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete dobiti i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
"Smatramo da svako dete zaslužuje srećno detinjstvo, pa tako i naš Uroš. On ne hoda, ne govori i nije samostalan u obavljanju nijedne aktivnosti. Prvih godinu dana njegovog života, iako u teškoj materijalnoj situaciji, sa samo jednom platom i životom u kiriji, nismo mogli da prelomimo da zatražimo pomoć.
Ipak smo shvatili da je on najvažniji i da nije sramota tražiti pomoć drugih ljudi za zdravlje svog deteta, te smo se prvo oglasili preko Fejsbuka gde su se mnogi prijatelji i poznanici odazvali, jer tada nam je svaka tri meseca trebalo 90.000 dinara za fizikalne terapije.
Raspitujući se o mogućnostima lečenja matičnim ćelijama dobili smo pozitivna iskustva drugih roditelja te smo se obratili klinici u Beču čiji je odgovor bio da je naš sin podoban za ovu vrstu lečenja.
Našoj sreći nije bilo kraja sve dok na dnu papira nismo pročitali cenu operacije – 10.200 evra. Tada su nam i nade potonule… Nismo hteli da se predamo i odlučili smo da pokušamo organizovati neki humanitarni događaj. Mnogo nam je pomoglo to što je poznati pevač Darko Lazić iz našeg mesta, i on je bio učesnik prvog koncerta za Uroša zajedno sa Markom Bulatom i još nekim izvođačima.
Od Amerike do SrbijeVeliki događaj ove godine na kojem se sakupilo više od 5.000 evra za Urošev odlazak u Beč bila je utakmica između pevača Grand produkcije i glumaca "Montevidea", odigrana u Beogradu. Inicijatori su bili pevačica Rada Manojlović i njen partner Momir Gajić, bivši košarkaški trener i biznismen koji iako živi u Americi nađe vremena da poseti porodicu Karapandžić kada je u Srbiji, i da im uvek pomogne. |
Tako je počela velika akcija za Urošev odlazak u Beč. Zahvaljujući Dejanovoj firmi ITM iz Šimanovaca i drugim srpskim firmama, Crkvi u Pećincima i pojedinačnim donacijama, Uroš je sa dve godine otišao na prvu transplantaciju koja je nakon svega dva meseca dala značajne rezultate.
Međutim, tada nismo znali da jedna operacija neće biti dovoljna i da će ih trebati minimalno tri do četiri ili više, sve dok matične ćelije budu davale rezultate u njegovom oporavku. Nakon šest meseci usledila je druga, pa posle godinu i treća operacija a svaki put trebalo je prikupiti 10.200 evra.
I svaki put Urošu je bivalo sve bolje, mentalno je napredovao van očekivanja, uspostavio je kontrolu glave, počeo da se koristi desnom rukom, potom da pomera i levu, sve bolje je mogao samostalno da sedi. Sve ovo davalo nam sve veću snagu da idemo dalje… Održano je više od 40 humanitarnih akcija, koncerata, predstava, turnira, utakmica… Zahvalnost dugujemo i prijateljima iz Italije, Norveške, Hrvatske, Bosne, Austrije i naravno Srbije…
Bravo, majstori
Podrška: Rada Manojlović
Za Uroša je pevalo 60 najpoznatijih imena srpske estrade, svima su Karapandžići podjednako zahvalni: Ani Bekuti koja je deo prihoda sa svog koncerta donirala za Uroša, Aci Pejoviću koji je dao sav nedostajući novac za Uroševu drugu operaciju, tu su i Darko Lazić, Andreana Čekić, Jelena Gerbec, Petar Mitić, Miroslav Ilić…
Veliko hvala i srpskom golmanu Bojanu Jorgačeviću koji igra u inostranstvu, a koji je donirao novac za dve operacije i jedne terapiju. Ogromnu podršku dala je porodici i Rada Manojlović: što kroz koncerte, što kroz donacije. |
Hvala svim ljudima dobre volje koji su nam pomogli na bilo koji način, jer da nije bilo njih, naš Uroš ne bi imao šansu za bolje sutra. Bili bismo najsrećniji da nam ta pomoć nikada nije zatrebala i da smo bili u prilici da i mi nekome pomognemo. Gledati svoje dete koje je trebalo uveliko da trči i da se igra sa svojim vršnjacima, prikovano za krevet i kolica je teško i bolno, ali imamo veru u Boga i dobre ljude…", pišu majka Jelena i otac Dejan Karapandžić
Biser iz AustralijeNabrajajući sve koji su im bili oslonac, Karapandžići su za kraj ostavili, kako sami kažu, dragu Ninu Ljiljak iz Australije ne zato što je manje važna nego je najvažnija, a bez čije pomoći mnogo toga ne bi bilo moguće. "Naša priča se ne bi našla u ‘Vestima’ da nije bilo njenih bezbrojnih donacija, njoj su se pridružili i drugi čitaoci širom sveta, Nina je sa sinovima i dalje uz nas, kao i njeni prijatelji iz Melburna. Hvala Humanitarnom mostu čiji su novinari omogućili da se kako našem sinu tako i svima drugim u nevolji, pomoć i pruži", poručuju Uroševi roditelji, a Nina im šalje iz Australije toplu poruku da je "i u mislima i u molitvama" uz njih.
Bečki prijatelji– Tokom naša tri odlaska u Beč tamo smo upoznali nove ljude i stekli među zemljacima prijatelje koji su i danas uvek tu da pomognu, tako da ćemo u septembru umesto u hotelu biti smešteni kod porodice Radulović i Milovanović, koji su i Uroša i nas zavoleli kao da smo njihovi najmiliji – kaže majka Jelena i dodaje: – Veliku zahvalnost dugujemo i prevozničkoj firmi Zoran Rajzen koja nam uvek poklanja besplatno putovanje do Beča i nazad – ističu Karapandžići. |
