Doktor Leonid Rogozov je u sovjetskoj istraživačkoj stanici na Antarktiku uspešno izveo neverovatnu hiruršku intervenciju vađenja sopstvenog slepog creva. Kao heroj nacije, Rogozov je upoređivan sa Jurijem Gagarinom, koji je iste godine postao prvi čovek koji je poleteo u kosmos.
Mladi 27-godišnji hirurg Leonid Rogozov 1960. godine priključio se Šestoj sovjetskoj ekspediciji na Antarktiku. Naredne godine počeo je da radi kao lekar u novootvorenoj Novolazarevskoj istraživačkoj stanici.
Leonid Rogozin se razboleo 29. aprila 1961. godine.
Osećao je slabost, mučninu, imao je visoku temperatura i trpeo bol u donjem desnom delu trbuha. Rogozov je sebi odmah postavio dijagnozu: akutna upala slepog creva. Problem je bio u tome što je on bio jedini doktor u stanici. Osim toga, prevoz je bilo nemoguće organizovati. U blizini se nije nalazio nijedan avion, a osim toga, loši vremenski uslovi nisu dozvoljavali letenje.
Komplikacija u obliku peritonitisa mogla je dovesti do fatalnog ishoda. Zato je Rogozov morao brzo da reaguje. Kako je kasnije rekao njegov sin Vladislav, njegov otac se nalazio na ivici života i smrti, nije mogao da nađe pomoć i morao je sam da se operiše.
Meteorolog i inženjer asistenti
Operacija je izvedena 30. aprila. Leonidu su asistirali meteorolog Aleksandar Artjomov, koji mu je pomagao sa medicinskim instrumentima, i inženjer Zinovij Teplinski, koji je držao ogledalo i lampu.
Rogozov se nalazio u polusedećem položaju oslonjen na levu stranu tela. Nakon što je sebi dao lokalnu anesteziju ubrizgavši injekciju prokaina, načinio je rez dug 12 centimetara na donjoj desnoj strani trbuha. Uz delimičnu pomoć ogledala, a delom se oslanjajući na dodir, počeo je da traži slepo crevo.
Njegovi asistenti zamalo se nisu onesvestili kada su videli kako Rogozov traži slepo crevo u svojoj utrobi. Šef stanice Vladislav Gerbovič, koji je takođe prisustvovao operaciji, priseća se da su dvojica asistenata bili bledi kao kreč, ali su dali sve od sebe da ostanu pribrani.
Oko 30 do 40 minuta posle početka operacija Rogozov je osetio slabost i vrtoglavicu, zbog čega je morao da pravi kratke pauze od 5-10 sekundi svakih 5 minuta. Doktor je pokušao da ostane smiren i koncentrisan tokom čitavog procesa.
Leonid Rogozov, a Soviet doctor of the Antarctic expedition making a surgery on himself. 1961 pic.twitter.com/mJaAJKqlMM
— VintagePhotos (@NotableHistory) March 26, 2015
Međutim, u završnoj fazi Rogozov zamalo nije izgubio nerve.
– Evo ga konačno, prokleto slepo crevo! Sa užasom primećujem da na kraju ima crnu mrlju. To znači da bi puklo da sam čekao samo još jedan dan… Srce mi se steglo i primetno usporilo rad, osećao sam kao da su mi ruke od gume. Pa, mislio sam, loše će se završiti. Sve što mi je preostalo je da izvadim slepo crevo – prisećao se kasnije.
– Morao je da otvori sebi stomak i izvadi creva napolje. Nije znao da li je uopšte moguće da to čovek uradi – rekao je Vladisav, sin Leonida Rogozova koji je odlučio da operiše sam sebe.
Operacija je trajala ukupno sat i 45 minuta i uspešno je završena. Pet dana kasnije temperatura se normalizovala, a posle još dva dana izvađeni su konci.
ЛЕОНИД РОГОЗОВ – РУССКИЙ ЧЕЛОВЕК, СОВЕРШИВШИЙ НЕВЕРОЯТНОЕ! http://t.co/1SW3FlVwaW pic.twitter.com/SQEjy6UZVd
— ОLEG (@Omega777oleg) March 16, 2015
Veliki heroj
Kada se Leonid Rogozov vratio kući, dočekan je kao heroj i slavna ličnost. Postao je poznat ne samo u Sovjetskom Savezu, nego i u inostranstvu.
Rogozovu su bili posvećeni brojni članci, knjige, filmovi i pesme. Dobio je na stotine pisama od ljudi iz celog Sovjetskog Saveza i drugih zemalja. Za svoju hrabrost je odlikovan Ordenom rada sa crvenom zastavom, što je jedno od najviših odlikovanja Sovjetskog Saveza. Takođe mu je dodeljen stan u Lenjingradu.
