Kao epigon imperijalnog projekta o takozvanom američkom stoleću na celom prostoru takozvane Evroazije, Evropska unija se sada još uplela kao dobrovoljac u opasnu američku igru dugoročnog, civilizacijskog sukoba Zapada i Istoka, sa Rusijom na nišanu.
Nije neophodno biti apolegeta marksizma da bi se golim okom videlo kako u istorijskoj praksi izgleda Marksova teorija o imperijalizmu kao poslednjem stadijuma kapitalizma. I nije nam potreban Karl Marks da se užasnemo pred ovom teologijom tržišta u čijoj suštini leži depolitizacija kapitala lišenog svake političke kontrole, koji (kapital) poništava granice i potire suverenitete nacionalnih država.
Kapital ne trpi politiku. Pogotovo globalni. Depolitizacija ekonomije je uslov globalizacije, ali, opet, centralizovane – koja zatire nacionalno koliko i svaki trag socijalnog (i humanog) faktora u životima ljudi i država. Ova vrsta suptilnog varvarizma se – in flagranti – sprovodi u današnjoj Evropskoj uniji.
"Evropski san" bio je u početku iluzija onih koji su u njemu videli idealizovani savez suverenih država ujedinjenih u viziji visokih ideala humanizma, mira i tolerancije. Umesto toga sanjari sna dočekali su javu EU u kojoj surovo vlada dehumizovani kapital lišen socijalnih obzira, a robovski podvrgnut tretmanu sužene američke imperijalne svesti o današnjem svetu.
Ako je, uopšte, u nečemu ujedinjena, Evropa je danas ujedinjena u nagonu koji se halapljivo hrani atrakcijom "meke sile" iza koje, pak, nastupa i uvek preti, američka vojna falanga.
U vreme kada su se imperije nazivale njihovim pravim imenom, porobljavanje naroda vršilo se centurijama i legijama. Legije Evropske unije danas su Centralna evropska banka, Vol strit i Evrokratija. Dominacija ili- semantički ispravnije – porobljavanje nepoćudnih, koje se tokom proteklih decenija izvodilo tenkovima, pukovima i kavalerijom, sada se izvodi bez ispaljenog metka, svugde gde dejstvo "meke sile" može da obavi posao bez NATO pakta.
Ako na vreme ne otvoriš toliko i toliko "poglavlja" iz Biblije EU; ako ne poništiš na vreme toliko i toliko ustavnih odredbi koje ti definišu suštinu nacionalnog bića – sledi ti ukidanje "evropske perspektive", daljih integracija, "pristupnih fondova" i ostalih omamnih pesama Sirena. Ako si se još uzjogunio – nacionalno i patriotski – nastupa kaznena ekspedicija ekonomskog nasilja dok se ne opametiš ili, kako je to lepo razumeo i salutirao Premijer – dok ne promeniš svest.
Sve u svemu, ništa novo pod nebeskom kapom: u vreme starog Rima – legije; u vreme narastanja Britanske imperije na Bliskom istoku – Lorens od Arabije; u vreme prodora američkog imperijalizma na Daleki istok – Vijetnam, Kambodža, Laos, atomska bomba na Japan; u vreme američkog neoimperijalizma – Srbija, "arapsko proleće", Avganistan, Irak,Gruzija i, evo – Ukrajina…. A u ovo vreme Evropske unije, ili, tačnije, Evrokratskog lagera – novi jurišnici, komandosi finansijskog fanatizma, kaznene sankcije (trenutno Ukrajina), Evropska banka, Međunarodni monetarni fond, Volstrit… I iznad svega, grobarenje nad svakom suverenom državom koju mogu i smeju da izbombarduju dok je dovoljno ne srbizuju.
P.S.
Za one koji svesno, u zabludi, manjku inteligencije, zdravog razuma ili iz neznanja, horski učestvuju u beatizaciji Evropske unije i vide u njoj kumir za obožavanje, predlažem osnivanje Specijalnog suda koji će da ih – bez prava na žalbu – osudi na doživotno ćutanje.
