Iako su geografski na hiljade kilometara udaljeni od otadžbine, vernici Srpske pravoslavne crkve u Australiji nisu zaboravili svoje tradicionalne božićne obićaje koje su poneli iz svog rodnog kraja.
Visoke letnje temperature koje u januaru vladaju širom Australije, praznovanje Božića u vreme kada je za većinu australijskih porodica radni dan, u pravoslavnim domovima nimalo nije umanjio svečanu atmosferu, propraćenu uz lepe srpske običaje.
U porodičnom domu Jovice Gromilića, koji živi u Džilongu, nedaleko od Melburna, trude se da običaje, koje je Jovica i sam kao dete naučio u rodnom Mrkonjić gradu, a zatim i okolini Banja Luke, prenese na svoju decu. Posle odlaska na službe u pravoslavni hram Sveti Nikola, koji je kao i ove godine bio ispunjen vernicima, Gromilići su prvi dan Božića proveli, kako običaji nalažu, u porodičnoj atmosferi i sa prijateljima.
"Hvala Bogu deco moja, i svi gosti, našli smo se ovde da dočekamo rođenje Bogomladenca, Gospoda našeg Isusa Hrista, što je i u Starom zavetu i što su proroci govorili, izbavitelja naroda od greha i teških poslova", pozdravio je domaćin svoje goste.
Njegov sin Goran, profesor u lokalnoj srednjoj školi, očeve reči je na engleski prevodio njihovim prijateljima holandskog i italijanskog porekla, koji svake godine dolaze da im uveličaju ovaj dan.
Iako trenutno, kako kaže, u kući nema ženske ruke, Jovica se potrudio da pripremi trpezu, u čemu su mu pomogle i kćerke, koje su sada udate i žive u svojim domovima. Božićnu trpezu Jovica je okadio kandilom, a lokalni sveštenik Momčilo Vukša, sa kojim je u kumovskim vezama, očitao je prigodnu molitvu. Božićni ručak nije mogao da prođe bez obilja hrane.
Na stolu je bila i tek ispečena česnica, sa vešto sakrivenim novčićem, uz verovanje da će onaj koji ga pronađe tokom godine imati para, i da će mu ići dobro. Po tradiciji, česnicu su lomili domaćin i njegov najstariji sin Goran. Novčić je ove godine ostao u porodičnom domu domaćina, što je kasnije služilo za šalu među gostima.
"Izvinite dragi gosti, i prošle godine novčić je ostao u kući", veselio se domaćin, nakon čega je sa gostima po tradiciji natočio po čašu vina, kako bi zajedno nazdravili.
"Iako znamo da je rođen pre 2010. godina, gledamo da u najboljem smislu dočaramo rođenje Hristovo, pa eto i ako nešto grešimo i ne stižemo da bude onako kako bi to možda Gospod želeo, nadamo se da će se smilovati i on će nas popraviti. Hvala vam svima i da još mnogo godina i decenija zajedno proslavljamo rođenje našeg Bogomladenca. Mir Božiji, Hristos se rodi!", poručio je gostima i kumovima Jovica Gromilić.
Prema običajima, i njegov najstariji sin čestitao je praznike ukućanima:
"Dragi tata, dragi gosti i kumovi, neka nam je srećan Božić, rođenje Isusa Hrista. Neka svima donese sreću i porodični uspeh, da budemo zdravi i srećni, da manje grešimo i da nas dogodine bude više među nama", rekao je Goran.
Život u velikim australijskim gradovima nametnuo je nova pravila, pa se badnjak dobija u crkvi. Međutim, Jovica je po svoj (zeleni) badnjak otišao u obližnju šumu pored reke, ne mareći što bi možda neki lokalni šumar, koji ne poznaje njegove običaje, mogao da ga i novčano kazni.
Nastaviti tradiciju"Danas nije lako održati ove lepe običaje. Ali, ako deci stalno pričate o njima, puštate im video trake da bi znali kako se to radi u starom kraju, onda će oni nešto od toga zapamtiti i kasnije primenjivati. Navikli smo se ovde da Božić slavimo leti, iako je kod nas bilo snega do pojasa u to vreme", kaže Jovica Gromilić. |
"U našem kraju oko Banjaluke za badnjak se obično uzimamo cer, koji se smatra najčvršćim drvetom. Domaćin izjutra porani pre sunca i useče badnjak. Gleda se da drvo padne na istočnu stranu, kako bi domaćin i njegova porodica imali srećnu godinu. Prilikom unošenja badnjaka, treba da se zakorači desnom nogom i obrati rečima: "Srećno Badnje veče!". Oni koji se zadese u kući odgovore rečima "Bog ti dao i sreće imao!", Što bi ponovili tri puta. Badnjak stoji u kući, kod mesta gde će se održati božićna večera. Neko ga i ukrašava", priča Jovica o običajima koje i ovde pokušava da neguje.
Mada ne baš kao u otadžbini i po tamošnjim selima, gde ljudi imaju više uslova pa u svoje domove unose i cele džakove slame, koja se prostire po podu da bi ih podsećalo na Vitlajemsku pećinu, ovaj božićni ugođaj nije izostao ni u domu Gromilića, ali znatno skromnije.
Iz prvog braka sa pokojnom suprugom Milevom, Jovica ima sina Gorana i dve kćerke Dženi i Gordanu. Posle smrti supruge oženio se i iz tog braka ima 14-godišnjeg sina Venjamnina. Najstariji sin Goran oženjen je sa Ajštred, koja je po struci prosvetna radnica. "I snajka je prihvatila naše običaje i srećna je sa nama", hvali se Jovica.
Položajnik"Zet Dragan je jutros bio naš položajnik, ne može niko da dođe pre njega, valjda zato mi je i ‘ukrao’ kćerku. Kako je red, dobio je poklon", veli Jovica. |
