Dokumentaciono-informativni centar Veritas podseća da se ovog 29. decembra navršava 29 godina od zločina u Gornjim Grahovljanima kod Pakraca.
Pripadnici “Zengi” su rano tog dana opkolili selo i sve žitelje sproveli do obližnje šume gde su ih poubijali na najsvirepiji način.
– Ukupno 18 žitelja srpske nacionalnosti, 16 iz ovog sela i dvoje iz Srednjih Grahovljana, “zenge” su u toj šumi razapinjale, zakivale ekserima kroz ruke i noge na stabla, a na kraju ih likvidirali iz vatrenog iružja. Među žrtvama je bilo šest žena prosečne starosti oko 63 godine. Tada su likvidirani i Radovan Komlenac (21), njegova majka Dragica (53) i njena majka Jevrosima Barijakrat (79) – navodi Savo Štrbac, predsednik Veritasa.
On objašnjava da se za ovaj zločin saznalo tako što je jedan od meštana, 15-godišnji Slobodan Vidić kome je u toj šumi ubijen deda Dušan (57) sve to gledao.
– Nisu ga ubili već poveli sa sobom u kasarnu u Slavonskoj Požegi odakle ga je, nakon nekoliko meseci, izbavio policajac iz Pakraca Ivo Pedić i odveo u svoje rodno selo Jakšić jer mu je supruga Srpkinja u bliskom srodstvu sa porodicom ovog dečaka. Kada su “zenge” to saznale počele su i njemu da prete da će ih sve ubiti jer čuva “četničko derište”, pa je ovaj dečak opet vraćen u kasarnu. Tamo ga je, 1993. godine pronašao kanadski pripadnik civilne policije UNPROFOR-a, kapetan D.B. Nikolson i preveo na srpsku stranu – otkriva Štrbac.
Slobodan Vidić je ovom policajcu ispričao za zločin, a kada su otišli u tu šumu našli su samo zabijene eksere i tragove metaka.
– Uverivši se da Slobodan govori istinu, Nikolson je narednih nekoliko meseci intenzivno tragao sa posmrtnim ostacima grahovljanskih Srba. Jedan trag je vodio u šumu u kojoj su i likvidirani, a drugi prema ribnjacima u Marinom selu kod Pakračke Poljane, gde je bio jedan od najzloglasnijih logora smrti u ratu devedesetih. Zbog opstrukcije i pretnji sa hrvatske strane, mesto ukopa ipak nije pronašao. Kapetan Nikolson je naprasno morao napustiti UNPROFOR i vratiti se u Kanadu, odakle je uskoro Srbima u Okučane poslao mnogo dokaznog materijala u vezi zločina u Gornjim Grahovljanima, uz napomenu da je isti materijal predao i svojoj komandi. Bez obzira na sve to, zemni ostaci grahovljanskih Srba ni do danas nisu pronađeni – navodi Štrbac.
Slobodan Vidić – jedini svedok zločina u Gornjim je 1994. poginuo na bihaćkom ratištu.
– Za ubistvo meštana Gornjih Grahovljana do danas niko nije odgovarao, ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima – zaključuje Štrbac.
