Pevačica Vera Matović danas je bila gost emisije “Premijera – Vikend specijal” u kojoj je govorila o svojoj karijeri, ali i o detinjstvu i roditeljima kojima je bila veoma privržena.
Vera potiče iz skromne porodice, njih četvoro braće i sestara sve su čini da pomognu roditeljima, ocu koji je bio radnik i majci koja je bila domaćica, ali kako pevačica kaže “zakon”.
Vera i njen brat Svele odlučili su da odu u muzičke vode, a roditelji koji su se pitali za sve se nisu bunili, a Vera tvrdi da je i jedno od njih reklo da ne mogu da budu muzičari, oni to ne bi bili. 18 godina su zajedno bili u bendu zajedno, a svoju zajedničku karijeru su krunisali pesmom ”Brat i sestra’. Po izlasku brata u bendu i odlasku u inostranstvu, njen sadašnji suprug je postao deo istog, a ona je otkrila kako ju je čovek njenog života osvoji:
– Kada je brat otišao u armiju, a kasnije u inostranstvo počela sam da pevam bez njega, ali onda je ušao u bend moj suprug, čovek mog života. Mi smo se prvo družili, pa smo prvo radili moj brat i on. Tada, kao i sada je bilo bakšiš ako znaš uzećeš, ako ne tvoj problem. Oni dele bakšiš, ali moj brat uzme i moj, a on njemu kaže Svele što ti Veri ne daš njen bakšiš, da kupi nešto sebi. Ja ne mogu da verujem. Tog momenta me je osvojio. Jer mi nismo tako razmišljali, mi smo bili srećni da nosimo to kući. Prve pare koje smo zaradili, iskopali smo bunar. Budeš srećan kada roditeljima možeš da pomogneš. Oni su se trudili, ali četvoro dece, teško je to. Nije nam falilo nikada ništa, majka se toliko borila, sve smo prvi imali, prvi šporet na plin, sve…majka nam je bila sposobna – rekla je pevačica, a onda otkrila i koliko je bilo vezana za svoje roditelje, te koliko joj je teško palo kada ih je izgubila:
– Majka me je savetovala da nastavim da pevam, tata je umro 2000.godine, mama 2003.godine, a ja i dan danas dva puta mesečno idem u crkvu da im zapalim sveću, gde god da se nađem u svetu – govori Vera Matović i dodaje koliko se borila za njih:
– Naravno da nije lako izgubiti roditelje, jako sam im bila privržena, sve sam učinila za njih. Moj tata na jedno oko nije video, posle i na drugo i kada sam ga zamolila da se operiše, on pristane. On dođe meni u Beograd, mi odemo, on prenoći kod mene, sutra ga operišu, on progleda i odvedem ga kući, to je bio 12. u mesecu, a on je 18. otišao. Ja sam srećna što sam njemu ženu ispunila, što je progledao. Lopovi su ga isprebijali, imao je šlog. Opljačkali su ga, onda se šlogirao, tako je živeo godinu dana. Ja sam sve učinila da mu pomognem, kada se operisao on je seo kod bunara i lipa i samo je mami pokazivao kako je progledao. To mi je najveća radost – zaključila je Vera kroz suze.
