Nepravda koja je pogodila najboljeg tenisera sveta, Novaka Đokovića, izazvala je nepodeljene, oštre reakcije širom planete. U Republici Srpskoj narod je odgovorio i pesmom u kojoj poručuje: “Izrodila vjera jaka, sve junaka do junaka, od Lazara i Miloša iznjedri nam i Novaka.”
Reč je o delu refrena etno-pesme “Junak našeg doba”, Natalije Đurić (18), dirigenta Crkvenog hora “Svetog kralja Vladislava” iz Dvorova. Bez ikakve medijske potpore, spot je dosad na Jutubu videlo više od 45.000 ljudi, a ova pesma polako postaje i zaštitni znak većine grupa po društvenim mrežama koje daju nedvosmislenu podršku i Noletu, ali i očuvanju srpskog nacionalnog identiteta i pravoslavlja.
– Javljaju mi da se “Junak” sluša od Australije do Amerike i da se deli u mnogim grupama koje promovišu pravoslavlje, ali i očuvanje srpskog nacionalnog identiteta, jer Novak je veliki hrišćanin i pravoslavac koji je delima to mnogo puta dokazivao. Ma koliko sam srećna što je moja pesma hit, toliko sam i tužna zbog svega onoga što se Novaku izdogađalo, a učinjena mu je u Australiji velika nepravda – priča Natalija Đurić, pevačica anđeoskog glasa koja podjednako lepo peva crkvene i duhovne, kao i etno-pesme.
Pomoć od oca
“Junak našeg doba” je njen prvenac u kome se navodi da je Đokovićeva “bitka sa zlom, ko iz pakla”.
– Jako je tužno bilo pratiti šta se Đokoviću sve izdešavalo u tih 12 dana pakla kroz koji je prošao u Australiji. Zamislite da tamošnje vlasti nisu imale ni toliko razumevanja da mu omoguće da proslavi Božić na način na koji su svi hrišćani na planeti to mogli. Nisu čak dozvolili ni da ga poseti sveštenik, mada je u više navrata pomagao Australiju dok su na ovom kontinentu besneli požari. Da li mu je ovo hvala? – pita ova mlada umetnica.
U spotu pesme mešaju se scene iz poslednjeg osvojenog grend slema u Melburnu, ali i video-zapisi iz perioda dok je Đoković tek počinjao da igra tenis.
Natalija kaže da je to zasluga njenog 15-godišnjeg brata Nemanje koji je bio zadužen za izradu spota, a da je pesma zapravo bila zajednički poduhvat cele porodice.
– Ako postoji tajna uspeha ove pesme, onda je to što je rađena iz naše čiste emocije i ljubavi prema Novaku, prema svemu što je učinio za ovaj napaćeni narod. Ideja je potekla od našeg oca Nenada. Upitao me je da li bih mogla da u etno-stilu napravim muziku i otpevam nešto u čast Novaka Đokovića. Onda smo zamolili mamu Branku da napravi tekst. Ja sam snimila muziku i sa đakonom Nemanjom Spasojevićem pevala prateće vokale. Veliku zahvalnost dugujemo i vlasniku Studija Bojić, Srđanu, gde smo sve snimili, ali i njegovom ocu Draženu koji nas je pratio na harmonici – otkriva Natalija Đurić.
Među onima koji su je zdušno pomogli bio je i Milenko Zupur Cico (57), jedan od najuglednijih privrednika u Bijeljini.
Kada je Đoković osvojio svoj deveti grend slem u Melburnu zvanično je postao i teniser sa najviše nedelja provedenih na prvom mestu ATP liste. To je bio dovoljno dobar razlog da priredi narodno slavlje za meštane Dvorova i okoline na kome se pekao i – bik na ražnju.
Za završnicu ovog turnira Cico je planirao opštenarodno veselje, ali je, kaže, na kratko odloženo.
Odloženo slavlje
– Sa dvojicom drugara sam se već dogovorio da ispečemo bika na ražnju kako bismo proslavili Đokovićevu 21. grend slem titulu. Bili smo uvereni da će se to dogoditi sad u Melburnu, ali očigledno su svetski moćnici odlučili da nam to slavlje odlože. Međutim, mi nigde ne žurimo. Fešte će sigurno biti, a neka Australija razmišlja kakav su to turnir organizovali kada na njemu nema ubedljivo najboljeg tenisera na planeti – ironično primećuje Zupur.
On dodaje da je jedini Novakov greh bio taj što potiče iz male, ali ponosne zemlje u srcu Balkana.
– Tenis je neko, nekada izmislio za bogate ljude i države i niko nije verovao da bi neko ko potiče iz siromašne države mogao da postane ono što je Novak danas. Zato on sada plaća cenu. Svima koji imaju oči je jasno da ovo što mu se dogodilo nije nikakva politička stvar koja se tiče Australije, već mnogo šira strategija da se onemogući da postane najbolji igrač na planeti ikada, samo zato što nije iz njihove “kaste” i što je svim svojim bićem protiv takvih podela – u dahu priča Zupur.
Na pitanje zar nije i Đoković sam kriv što je došao u bezizlaznu situaciju, odnosno da je mogao da se vakciniše, Zupur odmahuje rukom.
– Niste prvi koji to kažete. Mnogo je onih koji mu zameraju zbog čega jednostavno nije platio da mu se izda potvrda da se vakcinisao, jer ima mnogo takvih slučajeva. Ali, Novak nije lažov! On nikada ne bi uradio tako nešto! On je prkosan i jasan u stavu da ne želi da podrži diktaturu koju moćnici vakcina propagiraju. Zbog toga je Novak sinonim za čoveka kakav bi trebalo da bude. Tu ne mislim samo na najboljeg tenisera, jer ja ga prevashodno gledam kao dobrog sina, brata, muža, oca, ali i dobrog hrišćanina, pravoslavca. Ne kažem da nema, ali ja ne znam da u svetu postoji još neki čovek sa takvim vrlinama – zaključuje Milenko Zupur.
Duhovni hor
Hor “Svetog kralja Vladislava” osnovan je 2011. pri hramu Svetog velikomučenika Prokopija u Dvorovima kod Bijeljine. Međutim, 2016. mnogi pevači su upisali fakultete, drugi se povukli, pa su aktivnosti zamrle sve do 2019. godine kada u ovu parohiju dolazi Nenad Đurić. Izbor njegove ćerke za dirigenta hora je bio logičan jer je uspešan učenik srednje muzičke škole “Stevan Stojanović Mokranjac” iz Bijeljine.
– Hor u ovom trenutku broji oko 35 članova, a planiramo i da napravimo posebnu grupu za mališane. Prvo smo nastupali tokom liturgija u crkvama u Bijeljini, a zatim su počeli da nas zovu i na razne humanitarne akcije u kojima se prikupljala pomoć deci oboleloj od retkih bolesti. Posebno smo ponosni što smo dve godine učestvovali na Svetosavskoj akademiji. Ponosna sam na moj hor jer vidim kako svakog dana sve više i više napredujemo – priča Natalija Đurić.
Tuga naroda Kravice
Natalijin otac Nenad Đurić dugo godina je služio kao sveštenik u Crkvi Svetog Petra i Pavla u Kravici kod Bratunca. Ona se tamo rodila i živela do 15. godine.
– Kravice su zaista mučeničko mesto. Oseti se ta tuga naroda na svakom mestu i u svakom pogledu. Posebno je užasno ono što se Srbima dogodilo na Božić 7. januara 1993. godine, ali to stradalništvo je bilo i tokom Drugog svetskog rata. Tu tugu sam mogla da primetim i kod svojih vršnjaka jer sam osnovnu školu završila u Kravici, u Osnovnoj školi “Petar Kočić”. Nema tu porodice niti deteta kome neko nije ubijen ili je stradao tokom poslednjeg rata. Nema tu kuće koja nije zavijena u crno – priča Natalija Đurić.
Etno i duhovne pesme
Mada je “Junak našeg doba” prvenac Natalije Đurić, ona je dosad snimila više desetina duhovnih i etno-pesama drugih izvođača. Mnogima od njih je dala sasvim novu notu pokazujući da izrasta u vrhunskog interpretatora.
– Potičem iz svešteničke porodice u kojoj se sluša i duhovna, ali i srpska etno, tradicionalna muzika, pa sam tako zavolela ovaj muzički pravac. Otuda sam, mimo aktivnosti u horu, sa drugaricama Marijom Latinčić koja je profesor klavira i Marijom Paunić dosad za svoju dušu snimila i više desetina duhovnih i etno-pesama drugih autora. Među njima je i jedna od pesama vladike Fotija “Od ognjenih jezika rođena” koju je otpevao protođakon Bogdan Stjepanović.
Natalija je sa drugaricama uspešno obradila i pesmu “Junaci sa Košara”, oca Milutina Popadića koji su otpevale sestre Ivana i Isidora Santrač.
Svira tri instrumenta
Natalija završava četvrtu godinu Srednje muzičke škole “Stevan Stojanović Mokranjac” u Bijeljini i u planu je da upiše Muzičku akademiju u Beogradu.
– Želja mi je da se u budućnosti bavim pedagogijom, da radim sa decom, ali i da nastavim da se bavim muzikom – priča ova mlada umetnica.
Osim lepog glasa, Natalija uspešno svira klavir, gitaru i talambuku, tradicionalni udarački instrument sa ovih prostora.
