Jelena Tomašević odmah nakon završetka srednje škole došla je u Beograd gde je ostvarila uspešnu karijeru. Međutim, ona se redovno vraća u rodni Kragujevac gde žive njeni najbliži, a tužnim povodom prošle godine je u rodnom gradu provodila više vremena.
– Jelena je i kao mala bila super i sada je super. Ponosan sam na njen uspeh, svaka joj čast. Dolazi često, a od kada joj je otac umro i češće. Sve najlepše joj želim – rekao je jedan komšija.
Naime, nakon duže i teške bolesti, pevačicin otac je preminuo, što je teško podnela.
– Otac joj je predivan bio, nažalost preminuo je. Ona je to teško podnela, kako ne. Hoću da joj poručim da se drži, da je hrabra, da je svi volimo, i da je najbolja – kaže pevačicina tetka kroz suze.
Jelenini prijatelji veoma su ponosni na njene uspehe, ali ističu da je ona ostala “na zemlji”, odnosno da zbog popularnosti nije postala uobražena.
– Verujte mi da je ista. Evo skoro smo se nešto sreli i pričali, to je ista Jelena kao što je bila pre nekoliko decenija. Nije zaboravila ljude koji su joj se našli na početku karijere. Ona je naravno posle nekoliko godina otišla i za Beograd i počela da gradi već ozbiljnije karijeru, ali znate kako svi pamtimo najlepše trenutke svog detinjstva i mnogo nam je drago što i ona to nije zaboravila. Ona je za nas ista osoba samo eto što je sada popularnija i eto i širi auditorijum može da je primeti i zna je kao jednu vrhunsku umetnicu – priča Marko ponosno o svojoj prijateljici.
Takođe, oni tvrde da iako je u javnosti uvek svedena i mirna, privatno je vrlo harizmatična i duhovita, pa se tako njen drug prisetio jedne anegdote kada mu je saopštila da je u drugom stanju.
– Ona je uvek bila svedena i tu svoju duhovitu i veselu stranu i beskrajnu harizmu je uvek zadržavala za sebe. Sa Jelenom uvek ima mnogo anegdota… Kada je trebalo da se održi Svetsko prvenstvo u basketu 3 na 3 pod ogranizacijom Fibe, trebalo je da se desi u Kragujevcu. Ja sam dogovorio da ona peva himnu. Trebalo je to da prođe sva ta neka Fibina pravila i to je sve bilo potvrđeno, i kako se približavao datum, ja sam tada bio u Kragujevcu, zove me Jelena i kaže: “Dušo samo da znaš da neću moći da budem tu za himnu, idem na more”, ja kažem: “Kakvo bre more Jelena je l si ti normalna?”, kaže: “Evo može kuma moja, Mari Mari, ona hoće, može, pitala sam”, reko: “Ne može, znaš i sama nije to sad neki lokalni događaj pa sad kao hajde nema veze, procedure su” i onda, kada je videla da je došlo do trenutka da ne može da mi izvrda, kaže: “Ja moram tebi nešto da kažem”, reko: “Šta?”, ona počne: “Pa ja ne znam kako da ti kažem… ja sam u drugom stanju”, ja kažem: “Crna Jelena”.
