Švajcarska agituje u Srbiji pod plaštom “razvojne pomoći”, konstatuje švajcarski nedeljnik “Veltvohe” pitajući koja je svrha ovog “skupog mešanja” u unutrašnje stvari druge države
Srbija je demokratska evropska zemlja sa demokratski izabranom vladom. I pored toga, Švajcarska plaća 2,7 miliona franaka kako bi u Srbiji “pomogla demokratski razvoj“, piše nedeljnik.
Tako Direkcija za razvoj i saradnju (Deza) opisuje projekat koji promoviše „jačanje otpornosti civilnog društva“. Ono što se posebno zapaža jeste da milionski projekat Švajcarska sprovodi u „delegiranoj saradnji“ sa USAID-om, američkom Agencijom za razvojnu pomoć, kojoj je Donald Tramp „ugasio svetlo“.
Izašlo je na videlo da je USAID uspostavila globalni propagandni kartel, kako bi uticao na formiranje javnog mnjenja i političke procese u trećim državama u skladu sa politikom Bajdenove administracije.
Ovde se već postavljaju pitanja zašto se Švajcarska, kao neutralna, meša u unutrašnje stvari drugih država.
Zašto ona to radi zajedno sa supersilom SAD, koja sprovodi svoje političke interese na Balkanu i koja je tokom rata na Kosovu 1999. “zajedno sa NATO bacala bombe na Beograd?” I da li, s obzirom na veliku dijasporu sa prostora bivše Jugoslavije u Švajcarskoj, postoji opasnost da se takvim delovanjem uvozi strano delovanje, pita se “Veltvohe”.
Još veći značaj dobija švajcarsko-američko delovanje ako se uzmu u obzir najnoviji protesti u Beogradu.
Krajem januara premijer Miloš Vučević je zbog toga podneo ostavku. Njega je na to naterao „bes naroda“, preneli su mediji sa nemačkog govornog područja.
„Veltvohe“pita i da li taj bes nije možda podstakao strani uticaj.
“Civilno društvo” – kritička analiza pojma
Da li je to ono što Švajcarska razume pod podsticanje demokratskog razvoja? Za njenog projektnog partnera SAD svakako isprovocirane promene vlasti nisu nikakav novi politički instrument. I što je manje poznato, nije ni za Švajcarsku.
Diplomata Žan-Danijel Ruh u svojoj knjizi, objavljenoj u izdanju „Veltvohe-a“, pod naslovom „Mir i pravda“, opisuje kako je Amerikancima sa novcem švajcarskih poreskih obveznika pomagao u sprovođenju svrgavanja Slobodana Miloševića.
Kratkim telefonskim pozivom u sedište „Deza“ u Bernu uspeo je da dobije za te potrebe nekoliko stotina hiljada franaka. („U redu je, možeš početi od sutra da koristiš novac iz kase ambasade“).
Ali da se vratimo u sadašnjosti: Zašto, trebalo bi upitati, Švajcarska i Amerika podržavaju demokratski razvoj u Srbiji, ali ne i u Nemačkoj i Austriji.
Da li to možda ima veze s tim da predsednik Srbije Aleksandar Vučić do današnjeg dana nije prijatelj NATO-a i zato što Beograd neguje nešto opuštenije odnose sa Moskvom?
To bi otprilike bio geostrateški okvir u kojem se treba posmatrati švajcarsko-američka demokratska pomoć Srbiji.
Naravno da takvo posmatranje ne možete naći u zvaničnom opisu projekata.
Tamo to glasi ovako: “Ovaj projekat, koji se sprovodi u delegiranoj saradnji sa USAID-om podržava demokratski razvoj u Srbiji kroz podsticanje povoljnog okruženja za civilno društvo i jačanje njegove otpornosti. Poboljšava sposobnosti civilnog društva nadzora i zastupanja interesa, olakšavanje delovanja građana i vođenje konstruktivnog dijaloga sa vladom. Na kraju ovo vodi ka „otpornijem, inkluzivnijem i pluralističkom društvu“.
“Veltvohe” tu navodi da je “civilno društvo“pojam koji rado koriste nevladine organizacije u svoju korist, pri čemu je to često prevara. Većina nevladinih organizacija živi od vlada i delovanju po njenom nalogu.
U ovom slučaju reč je o tome da vlade Švajcarske i SAD finansiraju nevladine organizacije u Srbiji, kako bi izazvale srpsku vladu.
“Dijalog sa Vladom”
To, pak, dalje postavlja pitanje: Da li to može da uradi i samo srpsko „civilno društvo“? Zar Srbi ne mogu da sami bez švajcarske i američke finansijske injekcije da razgovaraju sa svojom vladom? Da li ne mogu po slobodnoj volji učestvovati u izborima? Da li to nije demokratija? Mora li se srpska demokratija razvijati iz inostranstva novcem švajcarskih i američkih poreskih obveznika?
„Deza” i USAID su očigledno ovog stava, konstatuje švajcarski nedeljnik.
U “objašnjenju” projekta stoji i da se „srpsko civilno društvo može osvrnuti na istoriju bogatu događajima, i vidi se u percepciiji svoje demokratske uloge kao čuvara, advokata i platformu građanskog delovanja, suočenom sa preprekama”.
Saradnja između civilnog društva i državnih institucija je pod tenzijama i „narušena je nepogodnim okruženjem”, zbog čega je potrebna “strategija” za unapređenje „radnog okruženja“ nevladinog sektora.
Uprkos oslabljenih odnosa “postoje još uvek mogućnosti civilnog društva za stupanje u dijalog sa vladom i vođenje demokratske rasprave”.
„Direktni korisnici su organizacije civilnog društva koje su spremne da jačaju sektorsku solidarnost i otpornost”, šta god ta prazna formulacija značila.
Može se poći od toga da nijedna firma u privatnom vlasništvu na osnovu tako nejasne i ideološki prikrivenim kriterijumima ne bi dala milione.
„Srednjoročni efekti“ i ciljevi ostaju nejasni.
Kao “Cilj 1” savezna vlada definiše: “Unapređenje sposobnosti organizacija civilnog društva da reaguje na nove naziruće izazove u civilnom prostoru”.
Kao „Cilj 2“ se navodi: “Unapređenje okruženja za civilno društvo”.
Od „očekivanih rezultata” sa sigurnošću je samo jedno postignuto: “poboljšana je finansijska održivost organizacija civilnog društva”.
Logično, ako dobijete na poklon 2,7 miliona franaka, primećuje “Veltvohe”.
Od toga je do sada već potrošeno 2.062.500 franaka.
A ovaj sjajni projekat je samo jedan u nizu koje plaćaju švajcarski poreski obveznici u Srbiji.
Projektna baza podataka „Međunarodna saradnja“ Deza i Državnog sekretarijata za privredu navodi od 2008. ukupno 29 projekata.
Tako je u 99 srpskih opština – dve trećine zemlje – “podržano poboljšanje upravljanja, socijalne inkluzije i izjednačavanje polova” sa 7,99 miliona franaka.
Za osposobljavanje Srbije za članstvo u EU, uz pitanje zašto je to spoljnopolitički cilj Švajcarske koja sama nije deo Unije, “Veltvohe” ukazuje da je Švajcarska prosledila 8,01 miliona franaka.
Za „zapošljavanje i razvoj privrede“ prosleđeno je 5,53 miliona franaka, za “socijalnu integraciju romske dece” 8,469 miliona franaka.
U projektu „Romi učestvuju u poboljšanju svoje životne situacije” Švajcarska je učestvovala sa 4,538 miliona franaka.
Za samo par godina tako dobijate desetine miliona franaka poreskih obveznika.
Intervencija i u Gruziji
Mora se uzeti u obzir da Srbija nije jedini primer gde razvojna pomoć prelazi u političku agitaciju.
Pored sličnih projekata u Moldaviji Švajcarska trenutno investira i u Gruziju “Akcioni plan” Saveta Evrope za “demokratsku kulturu” 3,46 miliona franaka.
Ove takođe treba napomenuti: Da li Gruzija nije u oktobru i decembru na demokratski način glasala?
Savetu Evrope nije odgovarao rezultat, kao što to nije ni EU.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope zatražila je od Gruzije da ponovi izbore, koji im se nisu svideli, na šta su gruzijski poslanici u znak protesta napustili tu instituciju.
Možda bi Švajcarskoj bilo bolje da podstiče „demokratsku kulturu“ u Briselu i Strazburu – umesto u Tbilisiju, Kišinjevu ili Beogradu. I u Švajcarskoj postoji potreba za delovanjem, ako uzmemo, na primer, u obzir neprimenu Ustavom predviđenih referenduma.
